‘BEOGRAĐANKA’ JE OTIŠLA NEKA SE SPREME… Koji bi objekti uz "Sava centar" mogli da promene vlasništvo
Autor: Glas javnosti
Posle "Beograđanke" koja je otišla za 16,5 miliona evra, i uz obavezu kupca da u naredne tri godine uloži još osam miliona u njenu rekonstrukciju, još neki od takozvanih, simbola Beograda mogli da dobiju nove vlasnike.
Narednih meseci ili par godina velelepni objekti, koje beograđani doživljavaju kao toponime mogli da dobiju nove gazde.
Među njima je "Sava centar", izgrađen 1977. najveći kongresni, kulturni i poslovni centar u našoj zemlji i jedan od najvećih u regionu. Decenijama je bio mesto održavanja najvećih koncetara, festivala, međunaradnih kongresnih skupova, uključujući Generalnu skupštinu Svetske banke i MMF, a uz to u njemu su gostovala i najveća imena svetske umetničke scene.
Pre mesec dana ponuđen je na prodaju po ceni od 27,4 miliona evra, uz obavezu kupca da uloži 50 miliona evra u renoviranje objekta. Međutim, niko nije dostavio ponudu, te je propala prodaja, baš kao i u nekoliko navrata prethodnih godina potraga za privatnim partnerom koji bi rukovodio objektom sa Gradom Beogradom. Bilo je reči da je za kupovinu zainteresovan Miroslav Mišković, ali Centar “Sava” nije promenio vlasnika.
Iako se poslednjih godina pominje uglavnom kada liftovi ne rade, Geneks kula izgrađena 1980. i jedan je od simbola grada koji više puta prodvan. Na jednoj od prvih pametnih zgrada na Balkanu, kažu, radi još samo sat, a ona sama deo je stečajne mase koja je sada na prodaju.
“Geneks eksport”, jedna od nekada najmoćnijih domaćih kompanija sagradila je, kulu u skladu sa svojim renomeom i ekonomskom moći. U tada najvišoj zgradi od 119 metara, nad kojom je dominirao restoran-vidikovac, u kojoj je nekada radilo 2.000 ljudi, zakupaca ima na samo šest spratova. Pre nekoliko godina bilo je reči o mogućnost da se u Geneks kulu usele državni organi, to se nije desilo. Iako je reč o zgradi od 35 spratova na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Beogradu, nije bilo zainteresovanih za njenu kupovinu, iako je od stečaja više puta nuđena na prodaju. 
Zgrada BIGZ-a, u obliku ćirilićnog slova “p”, sagrađena je kao objekat Državne štamparije, 1937. godine, a takođe je na listi onih koje bi mogle da promene posednika. U poslednjih nekoliko decenija, na 25.000 kvadrata nalaze štamparije, skladišta, kancelarije, muzički studiji, likovni ateljei, zanatske i umetničke radionice, škola kapuere, radio-stanica, kulturni centar, dok jue u zlatno doba socijalizma BIGZ je zapošljavao skoro 3.000 ljudi. Akcionarima BIGZ pablišinga predloženo je da prodaju nekretnine na čuvenoj lokaciji u blizini Beogradskog sajma. Sednica Skupštine akcionara, koja je bila zakazana za 29. jun, a na kojoj je trebalo da se razgovara i o eventualnoj prodaji - nije održana. Akcionari BIGZ-a su Nova školska knjiga sa 76,7% akcija, 4,3% je vlasništvo Akcionarskog fonda - dok je 18,9% u vlasništvu malih akcionara.
(G.J.)
SKINI APLIKACIJU
.png)
