Zakonom se pravi razlika između nominalne kamatne stope i efektivne kamatne stope. Ovi pojmovi su dobro poznati svakom ko je poslednjih godina uzimao kredit od banke – kaže za Politiku Prof. dr Dijana Marković Bajalović.
Suština obaveze banke je da jasno prezentuje korisniku ukupnu cenu kredita koju će morati da plati. Na taj način neutrališe se praksa banaka da manipulišu visinom kamate tako što prikazuju nižu nominalnu kamatnu stopu kao cenu kredita, a zatim od korisnika naplaćuju troškove po raznim osnovama, kojih on mahom nije svestan niti ih uzima u obzir prilikom donošenja odluke da podigne kredit – kaže ona. Jasno je da banke ne postupaju u skladu sa zakonom ako troškove obrade kredita, ili neke druge naknade, obračunavaju i naplaćuju, a da ih nisu uračunale u efektivnu godišnju kamatnu stopu.
Zaštita korisnika finansijskih usluga i kontrola rada banaka nisu kod nas adekvatno rešeni. Narodna banka Srbije ima dvojaku ulogu – ona je učesnik na tržištu novca i hartija od vrednosti zajedno s bankama i, pritom, kontroliše rad tih istih banaka. Potrebno je da se funkcija nadzora nad bankama izdvoji i poveri nezavisnom regulatornom telu, kako je to učinjeno u mnogim drugim zemljama – ističe ona.
Kada je reč o zaštiti potrošača generalno, pa i korisnika finansijskih usluga, evidentno je da u Srbiji ona postoji samo deklarativno.
(Glas javnosti)