Bankarski profit u Srbiji raste, utrostručen za skoro pola decenije
Autor: Glas javnosti
Još u 2021. godini banke su beležile stagnaciju što se tiče rezultata, a onda pravi uzlet kreće od 2022. godine.
Banke u Srbiji, od 2020. godine koja je bila najlošija u poslednjih pola decenije, beleže skoro pa fantastičan rast prinosa, jer pre pet godina u pandemisjko vreme njihova dobit je iznosila oko 350 miliona evra, prinos na aktivu „svega“ 6,24 odsto, što znači da je za pet godina utrostručen.
Godinu dana ranije, u 2019. godini profit je bio 540 miliona evra, a prinos na kapital je iznosio 9,48 odsto. Još u 2021. godini banke su beležile stagnaciju što se tiče rezultata, a onda pravi uzlet kreće od 2022. godine.
Prednjače tri banke
U prvih šest meseci ove godine, prema analizi Bankarskog monitora, najveći prinos na kapital (ROE) ostvarile su male banke – API (43,8 odsto), Adriatik banka (40,7 odsto) i Banka Kine (Bank of China) (40 odsto).
Ove tri banke su i prošle godine imale najveći prinos na kapital. Međutim, API i Adriatik banka su u periodu od 2019. do 2021. pravile gubitak, dok je u Banka Kine crvenom bila 2020. godine.
U prvoj polovini ove godine dve banke su zabeležile gubitak, Jetel i Mirabank (ovo je banka koja je svake godine od 2019. u gubitku).
Osim njih, tri banke sa najmanjim prinosom na kapital bile su turska Halkbanka (7,96 odsto), Adiko banka (8,94 odsto) i Prokredit banka (12,52 odsto).
U periodu od 2019. zaključno sa prvim polugodištem ove godine među bankama sa najvećim prinosima na kapital najčešće su se nalazile AIK banka, Bank of China, API banka i Rajfajzen banka.
Banke koje su najčešće među prve tri banke sa najmanjim ROE u svim posmatranim godinama su Srpska banka, u 2024. i posebno 2025. godini istini za volju ima ogromne prinose od oko 30 odsto, zatim Addiko, Halkbank i Jetel banka.
Najveće zarade
U svih 6,5 godina jedina banka koja je pozitivno poslovala i ostvarivala nadprosečan prinossvake godine je Rajfajzen banka koja je prošle godine bila banka sa najvećim profitom u Srbiji. Ova banka je imala prosečan prinos na kapital u ovih 6,5 godina od 19,2 odsto.
Ako gledamo velike banke, u ovom periodu najmanji prosečan prinos na kapital imala je NLB Komercijalna banka sa 12,06 odsto. Ovu banku je slovenačka NLB banka kupila krajem 2020. godine, a upravo u 2020. i 2021. godini banka je imala ispodprosečne prinose na kapital.
Situacija je slična i kada se radi o prinos na aktivu. Prinos na aktivu (ROA) bankarskog sektora u prvoj polovini ove godine iznosio je 2,76 odsto. Slično, u 2020. godini zabeležen je pad prinosa na svega 1,02 odsto, stagnacija u 2021. godini, a onda brzi rast profitabilnosti.
Jedino što je više banaka koje su pravile ispodprosečan prinos na kapital u ovom periodu, pa su u toj grupi Srpska banka, Addiko Erste, Alta, Halkbank, Prokredit bank i Poštanska štedionica.
U grupi velikih banaka, najmanji prosečan prinos na aktivu u periodu 2019-2025 ostvarila je Poštanska štedionica (1,07 odsto), dok je najveći prosečan ROA ostvarila AikBank (3,86 odsto).
Glas javnosti/D01S
SKINI APLIKACIJU
