'GLAS JAVNOSTI' OTKRIVA Trujemo se azbestom, a konačno kreće čišćenje najugroženijih područja
Autor: Glas javnosti
Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu upozorava da su cela teritorija Srbije, a najviše Beograd i Vojvodina, ugroženi daljim postojanjem azbesta, a ekskluzivno za Glas javnosti najavljuju da će od 29. juna organizovati prve obuke i treninge za buduće stručnjake za ispitivanje i uklanjanje azbesta iz objekata koji i dalje predstavlja veoma opasan materijal za zdravlje ljudi.
Srpska asocijacija (SDA) upozorava da, iako zvaničnih podataka nema, da su cela teritorija Srbije, a najviše Beograd i Vojvodina, ugroženi daljim postojanjem azbesta, pa i celih azbestnih naselja, poput onog u Alibunaru.
- Taj opasni građevinski materijal je najviše korišćen u izgradnji montažnih kuća u radničkim i omladinskim naseljima, gradnji protivpožarnih puteva, garaža, laboratorija u bolnicama, vojnim objektima... Korišćen je kao protivpožarna zaštita ili kao toplotni izolacioni materijal i krovna konstrukcija - kaže za "Glas javnosti" predsednik Srpske asocijacije Dejan Bojović, koji je i član borda direktora Evropske asocijacije za rušenje (EDA).
Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu organizuje prvu obuku stručnjaka za ispitivanje i uklanjanje azbesta
"Glas javnosti" ekskluzivno saznaje da u Srbiji 29. juna počinju prve obuke i treninzi budućih stručnjaka za ispitivanje i uklanjanje azbesta iz objekata, koji i dalje predstavlja veoma opasan materijal kako za zdravlje ljude, tako i za životnu sredinu. Obuku organizuje Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu (SDA) u saradnji sa srodnim Asocijacijama iz Holandije i Švedske.
Potpredsednik Srpske asocijacije, inženjer arhitekture Viktor Kobjerski je za Glas javnosti izjavio da će prvi edukatori biti iz Holandije, a na budućim obukama i treninzima će to biti i kolege iz Švedske. Oni svi dolaze u organizaciji Evropske asocijacije za rušenje (EDA, čiji je Srpska asocijacija jedini član iz Jugoistočne Evrope. ,,Dolaze da pomognu našoj Asocijaciji u zajedničkom radu na obuci budućih stručnjaka u ovoj oblasti. Polaznici ovih treninga i obuke će na kraju, ukoliko postignu odgovarajuće znanje, dobiti međunarodno priznate sertifikate kako bi ove poslove mogli obavljati ne samo u Srbiji, već i širom sveta“.
Ovaj istaknuti stručnjak, koji se tokom svog dugog radnog veka bavio i azbestom kao projektant i izvođač građevinskih radova, te ima veliko iskustvo u koriśćenju ovog materijala u vreme njegove najveće upotrebe, kao i o njegovom štetnom dejstvu, naglašava da je odziv zainteresovanih polaznika, mahom studenata različitih fakulteta, u ovoj prvoj grupi, veoma pozitivan. Kobjerski je izrazio nadu da ćemo uspeti da napravimo kvalitetnu bazu stručnjaka za obavljanje ove veoma važne delatnosti i kod nas. On je predočio da je Srspka asocijacija jedina u Srbiji i u širem regionu Jugoistočne Evrope, ovlašćena od Evropske asocijacije, da obavlja ove treninge i obuke u oblasti razvrstavanja građevinskog otpada i sa tim u vezi i uklanjanja azbesta, olova i drugih štetnih materijala.
Polaznike – studente, osim međunarodnih sertifikata već očekuje posao u jednoj holandskoj firmi
U vezi ove edukacije, Glas je razgovarao i sa jednim od budućih polaznika ove stručne obuke, studentom Tehnikum Taurunum-a, Visoke inženjerske škole strukovnih studija na odseku Bezbednost i zdravlje na radu, Ognjenom Opalićem. On je izjavio da se za ovu obuku odlučio jer očekuje da će ova edukacija doprineti podizanju svesti ljudi u vezi azbesta i njegove štetnosti i obezbediti nove poslovne mogućnosti mladim ljudima. Konkretno, holandska kompanija “Kiwa Oesterbaai”, koja je u Beogradu osnovala svoj ogranak - firmu “Oesterbaai Balkan d.o.o.”, će posle ove obuke, primiti ove studente, polaznike treninga, u radni odnos, pošto se i sami bave istraživanjem azbesta u materijalima u objektima i brodovima.
Opalić naglašava vrednost i važnost ovog svojevrsnog Trening centra u okviru Srpske asocijacije, jer će to pružiti mogućnost završenim polaznicima da dobiju posao i u mnogim firmama pomognu otvaranju potpuno novih radnih mesta, kada bude donet Zakon o tretiranju azbestnog otpada, jer u Srbiji trenutno nema firmi koje se bave uklanjanjem azbesta koji je veoma opasan za zdravlje ljudi.
Kao polaznik u ime pomenute holandske kompanije , koja je članica SDA, Opalić kaže da je otvaranje ovog trening centra neophodno kako bi u budućnosti kvalifikovani i stručni ljudi pomogli da se Srbija očisti od azbesta da bi se njenim građanima obezbedio zdraviji i kvalitetniji život.
Studija o azbestu i njegovoj pogubnosti po ljudsko zdravlje
Kompletnu studiju na temu štetnosti azbesta uradio je naš sagovornik Viktor Kobjerski, koji je ovaj značajni materijal uputio inženjerskoj komori i mnogim drugim nadležnim insttucijama da shvate ozbiljnost situacije i u skladu sa tim nešto preduzmu - za šta su im, prema njegovim rečima, stručnjaci Srpske asocijacije SDA uvek na raspolaganju i mogu da daju svoj stručni doprinos kako u izradi nepostojeće zakonske procedure u ovoj oblasti, tako i u kasnijoj implementaciji i realizaciji propisa.
Kobjerski je naglasio da Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu pokušava već nekoliko godina da skrenu pažnju institucijama, društveno odgovornim organizacijama i pojedincima na temu – azbesta, koja je veoma bitna u Evropskoj uniji, kao i na njegov puguban uticaj na čoveka i njegovo zdravlje, kao i na životnu sredinu.
NE PROPUSTITE
U svojoj studiji, koju nam je dao na uvid, Kobjerski je podsetio da je u ranijem periodu, kada se još nije znalo za pogubnost azbesta, bilo ekonomski i funkcionalno isplativo korišćenje rude azbesta u svim vidovima u privredi, jer je naše nalazište jedno od najvećih na svetu. Zbog svojih svojstava mehaničke izdržljivosti, visoke vatrootpornosti i izdržljivosti na visokim temperaturama, azbest je bio u velikoj primeni kao materijal i to najviše u građevinskoj industriji - u izolacijama (električnim, termičkim, vatrootpornim i zvučnim) na objektima. U Srbiji se nekada nalazio najveći rudnik azbesta u Evropi, a taj materijal je značajno korišćen, kako u građevinarstvu tako i u vodovodnim cevima.
U sprezi sa cementom azbest je korišćen i kao: krovni pokrivač, fasadna obloga, za zidne i podne pločice, kod raznih boja i tkanina. Iako su ga koristili još stari Rimljani i Egipćani, najveća upotreba azbesta je zabeležena sredinom 20 veka i to u više od 3000 raznih proizvoda .
Azbest je jako opasan za čoveka, a bolest razvija u periodu od 10 do 50 godina
Azbest je lako oslobađajući vlaknasti materjal koji se slobodno nalazi u vazduhu, a pod uticajem njegovog strujanja brzo menja svoj položaj i zbog toga je opasan za čoveka. Vezani azbest kroz razne materjale koji ga vezuju, pre svih cement, ne ispušta vlakna u vazduh i predstavlja čvrst neprovidan materjal. Kobjerski je ukazao da su još sredinom prošlog veka ljudi imali saznanja da su azbestna vlakna veoma štetna po zdravlje, ali da se, bez obzira na to, azbest nalazio u masovnoj upotrebi, naročito u oblasti stambene izgradnje, odnosno, zgradarstva.
On je upozorio da su mikroskopska azbestna vlakna veoma lagana i mogu se dugo nalaziti u vazduhu i da se lako pokreću, a kada ih udahnemo dovode do veoma ozbiljnih poremećaja u ljudskom organizmu, jer se ne rastvaraju u telu, ne apsorbuju i telo ih ne odbacuje. Sama bolest se, od tako udahnutih vlakana, razvija u periodu od 10 do 50 godina. Samo udisanje azbestnih vlakana u telo izaziva smetnje i bolesti kao što su rak pluća, azbestoza i mnoga druga oboljenja, upozorio je Kobjerski.
Evropa je zabranila upotrebu azbesta koji je glavni uzrok obolevanja na radu od raka, azbestoze...
Evropska komisija je zabranila upotrebu azbesta i dala je svoje mišljenje u radu s azbestom kroz Direktivu o energetskim svojstvima zgrada. Danas, kao i pre jednog veka u Evropi azbest predstavlja glavni uzrok navedenih bolesti u procesu rada i kao takav, azbest utiče direktno na kvalitet života.
Evropski ekonomski i socijalni komitet CCMI je objavio pre dve godine svoje mišljenje u vezi rada sa azbestom ističući da je u Evrpskoj uniji azbest i dalje glavni uzrok raka povezanog sa radom. Prema navodima Međunarodne komisije za zdravlje na radu (ICOH), od posledica izloženosti azbestu u Evropi umire približno 88.000 osoba godišnje, što čini između 55 do 85 odsto slučajeva, u zavisnosti od zemlje do zemlje, raka pluća dobijenog na radu.
NE PROPUSTITE
Prema stavu Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i recklažu u toku energetske obnove objekata u našoj zemlji,prvenstveno je potrebno izvršiti uklanjanje azbesta i svih ostalih opasnih materjala, da se ne bi uticaj na zdravlje ljudi i rešenje problema prebacilo na buduće generacije.
Mnoge kuće i zgrade u kojima još žive ljudi u Srbijii, a koje su građene između 20- ih i krajem 80 ih godina prošlog veka, neophodno je srušiti, ukloniti ili revitalizovati i kroz energetsku efikasnost obavezno stimulisati uklanjanje svih opasnih materijala , u prvom redu azbesta.
NE PROPUSTITE
Viktor podseća da je u Službenom glasniku Republike Srbije , BR.108/2015 objavljena UREDBA O PREVENTIVNIM MERMA ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD PRI IZLAGANJU AZBESTU, pravila koja se primenjuju na radnim mestima na kojima se obavljaju poslovi pri kojima zaposleni mogu biti izloženi azbestnoj prašini.
Veliki rizik kod rušenja objekata ili zamene elemenata od azbesta zahteva stručnost i predostrožnost u vršenju svih radnji. Uklanjanje, selektovanje,transport i trajno odlaganje moraju raditi sertifikovane firme i njihovi obučeni radnici i upravo je zbog toga od izuzetne važnosti ovo što radi Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu u saradnji sa svojim evropskim partnerima, naglasio je Glas javnosti njen potpredsednik Viktor Kobjerski.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
