Evropska centralna banka (ECB) upozorila je danas da mnoge banke koje ona nadgleda, presporo preduzimaju akcije da bi sebe i evropski bankarski sistem zaštitile od uticaja ekoloških promena, te je ECB postavila nove rokove za ispunjavanje tih zahteva.
Član Izvršnog odbora ECB, Frank Elderson rekao je da je u rešavanju ekoloških izazova postignut određeni napredak, ali da je istraživanje 186 banaka pokazalo da su promene neujednačene.
Centralna banka 19 država koje koriste evro, sa sedištem u Frankfurtu, postavila je rokove bankama da ispune ekološke zahteve do kraja 2024. godine, piše portal Ekapija.
ECB kao supervizor podstiče banke da identifikuju moguće rizike ekoloških promena i da navedu koje bi mere preduzele da se od tih rizika zaštite.
- Većina banaka još nije odgovorila na pitanje šta će učiniti sa klijentima koji zbog zelene tranzicije možda više nemaju održive izvore prihoda. Previše banaka se i dalje nada najboljem, a ne priprema se za najgore - rekao je Elderson.
U Evropi su strateški dokumenti banaka puni referenci o ekološkim rizicima, rekao je zvaničnik, ali su još retki stvarni pomaci ka klijentima čiji su načini poslovanja ekološki nastrojeni, a samim tim i sa ekološki održivijim izvorima prihoda.
Banke ne postavljaju privremene ciljeve za dostizanje "neto nulte emisije" ugljenika do 2050, niti prikupljaju detaljne podatke na nivou pojedinačnih kredita i investicija, napisao je Elderson.
Iako mnoge banke postepeno ukidaju određene aktivnosti, kao što je podrška proizvodnji električne energije iz uglja, nije jasno kako će ovi prvi koraci zaštititi poslovne modele banaka od uticaja ekoloških problema u narednim godinama.
Primarni zadatak banke ECB nije briga o ekologiji, već kontrola inflacije što pokušava da postigne podizanjem referentnih kamatnih stopa. Međutim, ona može da teži drugim ciljevima, kao što je podrška opštoj ekonomskoj politici EU, koja uključuje borbu protiv klimatskih promena ukoliko to ne ometa suzbijanje inflacije.