ZLOČINAČKI NATO JE NAD SRBIMA VRŠIO EKSPERIMENTE: Dr Danica Grujičić: Protiv nas je vođen NUKLEARNI i HEMIJSKI RAT!

Od našeg regiona je napravljen eksperiment i to ukazuje na nameru da se od ljudi, ali i od svega živog na ovom prostoru, napravi ogled koji će se pratiti pet, deset, dvadeset godina, dva, tri veka.

Jer poluraspad osiromašenog uranijuma traje nekih 4,5 milijardi godina – duže nego što postoji zemaljska kugla.

Na ovu i druge činjenice vezane za kontaminaciju osiromašenim uranijumom, bačenog tokom NATO agresije, ukazala nam je ministar zdravlja prof. dr Danica Grujičić koja je govorila, pre svega, kao lekar i neko ko je iz prve ruke gledao posledice bombardovanja po čovekovo zdravlje. Zato apeluje na Ukrajince da ne dozvole da se oružje tog tipa koristi u njihovoj zemlji.

Danica Grujičić se osvrnula na svoju nedavnu izjavu da je protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine vođen nuklearni i hemijski rat, što je argumentovano i obrazložila.



Rezultat agresije NATO pakta na SR Jugoslaviju bilo je ne samo više hiljada nevino ubijenih, uključujući decu, već i trovanje budućih naraštaja sa 15 tona osiromašenog uranijuma bačenog na našu zemlju. Da li je država uspela da prikupi tačne podatke o razmerama te kontaminacije i njenim posledicama? Šta se dogodilo sa komisijama za ispitivanje posledica bombardovanja?

Još je 2018. godine postojala je incijativa gde je velika grupa lekara i naučnika zahtevala fomiranje komisije. Ta komisija odnosno koordinaciono telo jeste zvanično oformljeno, međutim, ono na žalost nikad nije zaživelo. U međuvremenu je formirana i parlamentarna komisija koju je predvodio predsednik skupštinskog odbora za zdravlje, doktor Darko Laketić. Možda su oni došli do nekakvih zaključaka, poznato mi je da je doktor Laketić išao u Italiju povodom italijanskih vojnika koji su dobili proces protiv svoje države.

Šta konkretno preduzimamo u rešavanju posledica trovanja osiromašenim uranijumom?

Mi nismo uspeli ono što smo želeli, a to je da naučno dokažemo šta se zaista desilo. Šta smo mi videli? Upravo ono šta se očekuje posle jednog nuklearnog incidenta. Posle pet do sedam godina imate porast broja leukemija koje su jedno vreme bile i agresivnije, a to znači slabiji uspeh lečenja i veći mortalitet. Međutim, to je samo jedan deo. Drugi deo su autoimune bolesti koje su u značajnom porastu, treći deo su patološke trudnoće, koeficijent inteligencije dece koja su tada rođena, genetski poremećaji, izgubljene trudnoće, pobačaji. Pored svega toga su i veterinari primetili da se rađaju potpuno neadekvatni plodovi kod domaćih životinja.

Kao lekar sam primetila još nešto. Ne samo što se broj tumora povećao posle 1999. godine, nego što su tumori počeli i da menjaju svoju biologiju. Ako ste ranije imali na mozgu tumor koji se nalazi u čeonom režnju, u potiljačnom ili slepoočnom režnju, danas su svi režnji zahvaćeni. Masa tumora koji su ranije bili i solidni sada pokazuju znake širenja u početku. Ranije lečite pacijenta pa se tumor vrati ili ne vrati, ali više nema vraćanja, kad se vrati onda je zahvaćen ceo mozak. To je ono što sam ja kao neurohirurg videla.

Očigledno da Zapadu nije bilo dovoljno šta je uradio u Jugoslaviji – sada iz Britanije kažu da će Ukrajini poslati municiju sa osiromašenim uranijumom. Koliko je, po vašem viđenju, to opasno u smislu dalje eskalacije sukoba?


Kad ljudi govore da osiromašeni uranijum nije opasan, oni su ili jako glupi, ili vrlo bahati, ili zaista ne znaju ništa. Sam efekat radijacije postoji u trenutku kada se eksploziv rasprši i kada projektil sa osiomašenim uranijumom udari o metu. Problem, međutim, nastaje posle toga, jer se nanočestice tog urana raspršuju hiljadama kilometara daleko. Poznato je da je alfa zračenje, iako ne može da prođe papir, pedeset puta kancerogenije nego i jedno drugo zračenje. Prema tome, kada govorimo o posledicama projektila sa osiromašenim uranijumom, mi govorimo o kancerogenezi – biološkim promenama do kojih dovode nanočestice.

Pošto su videli Amerikance, Nemce, Francuze da idu u pojedinim delovima Kosova i Metohije sa skafanderima, dok su oni šetali slobodno i kasnije počeli da obolevaju od leukemije, italijanski vojnici su shvatili da su bili upravo na područijima koja su bombardovana. Oni su dokazali da ih njihova država nije zaštitila, a da bi celu buku oko toga utišali, isplaćene su velike svote novca i onima koji su obolelei i porodicama onih koji su umrli u međuvremenu.



Nije Kosovo bilo jedini primer, tu je bio Irak, tu su bile ostale zemlje. Ko zna koliko su ti veliki brižnici za zelenu energiju, ti divni ekolozi, posejali otrova po celom svetu. Po nekim procenama, mi smo dobili 15 tona osiromašenog uranijuma. Kada je svojevremeno nekih 300 grama tog istog osiromašenog uranijuma greškom otišlo u spoljašnju sredinu iz jednog od američkih postrojenja za proizvodnju projektila u državi Njujork, oni su zatvorili čitavo postrojenje. Posle svega toga oni nama pričaju kako je osiromašeni uranijum bezopasan. Onaj koji priča da je to bezopasno je vrlo perfidan – korišćenje projektila sa osiromašenim uranijumom znači objavu nuklearnog rata. Hipokrizija Zapada je u ovim poslednjim godinama zaista dostigla vrhunac i meni je kao lekaru muka od svega što rade.

Da li je Ukrajina svesna da će zatrovati sama sebe?

Oni koji traže isporuku osiromašenog uranijuma verovatno jesu svesni njegovih posledica, ali oni jednog dana neće živeti u Ukrajini. Ja evo apelujem, ako može moj apel uopšte da stigne do Ukrajinaca – nemojte dozvoliti, dragi moji Ukrajinci, da vam zagade zemlju tim đubretom! Godinama, decenijama, vekovima posle toga ćete stradati!

Ja ne znam kako tom narodu da se prenese poruka i da li oni mogu da imaju ikakav uticaj na ljude koji sada rukovode Ukrajinom, ali zapadna isporuka municije sa osiromašenim uranijumom je, pre svega, zločin prema ukrajinskom narodu. Stradaće i drugi, stradaće i Poljska, tamo je ravnica, tamo se još lakše prenose čestice i sva hemija koja se oslobađa prilikom eksplozije projektila. Toksičnost će verovatno osetiti i neki delovi Slovačke, Češke, Mađarske. Da, osetiće je i Rusija, ali Ukrajina to mora da shvati kao objavu nuklearnog rata od strane Velike Britanije prema njoj samoj.

Zašto i pored evidentih dokaza da je municija s osiromašenim uranijumom pogubna za zdravlje ljudi njena upotreba nije zabranjena?

To je već pitanje za Ujedinjene nacije. Nažalost, Srbija ni tamo nije glasala za zabranu oružja sa osiromašenim uranijumom.



Najveći deo tog osiromašenog uranijuma je u stvari gorivo iz njihovih nuklearnih elektrana koje bi moralo negde skladištiti i čuvati. Rusi su napravili mogućnost prerade osiromašenog uranijuma, što znači da su tehnološki otišli dalje i sada iznajmljuju gorivo za nuklearne elektrane. Verovatno znaju kako da ga naknadno obogate i ponove vrate u nuklearne elektrane, prema tome, nema potrebe za skladišćenjem. Amerikanci i Zapad tu tehnologiju očito nemaju i oni taj nuklearni otpad stavljaju u projektle koje seju po celom svetu. Primera radi, plutonijum je pronađen nakon bombardovanja i u Srbiji i u Crnoj Gori. Njega nema u prirodi, dakle on je dokaz da je zaista došao iz nuklearnih elektrana.

Zapad neće da plaća čuvanje i skladištenje osiromašenog uranijuma, ali hoće da njime zagađuju ceo svet. Za mene je to ravno najgorem obliku fašizma. Kao lekar ne mogu da shvatim ljudski mozak koji radi na tome da uništi što veći broj ljudi. Apelujem još jednom na Ukrajinice, ako neko od njih uopšte i može da me čuje – nemojte da dozvolite da se to oružje koristi u vašoj zemlji. Imate divnu zemlju, imate plodnu zemlju, morate da je čuvate!

Glas javnosti/Sputnjik