ZLATIBOR, SRPSKI DUBAI NA SNEGU ILI URBOCID SA DOZVOLOM (FOTO)

Za mnoge generacije koje su odrastale u SRJ, nakon raspada SFRJ, a i one starije, koji su, zbog ratnih okolnosti hrvatsko primorje tada zamenile crnogorskim, pamte Zlatibor, jednu od najlepših srpskih planina kao približnu sredinu puta do mora.

Magistralnim putem izbijalo se tada na Partizanske vode kao na nekakvu rajsku poljanu sa koje pogled puca na nepregledne zlatiborske livade i borove šumarke koji krase ovu planinsku lepoticu.

Tu se uglavnom hvatao mali predah nakon putovanja iz Beograda, dok bi autobusi uglavnom svoje stajalište imali nekih 40 kilometara dalje, kod Kokinog Broda.

Sa leve strane puta tada je blistao hotel Zelenkada, čudnovata trouglasta građevina, usamljena na pustopoljini kojom struji svež zlatiborski vazduh.

Jezero oivičeno borovom šumom, te hotel Palisad, i trg oko jezera, bili su jezgro ondašnjeg zlatiborskog turizma, koji, osim netaknute prirode, nije pružao mnogo.



A više, čini se i nije trebalo da pruži, planine tome i služe, odmoru, šetnji i razonodi, ali i čistom vazduhu koji deluje kao lek naspram velegradskog smoga.

Stare kućice, zidane kroz mešavinu socrealističnog i planinskog stila, štrčale su tu i tamo, i bile ondašnja Google navigacija, pa su se tako i posetioci ove planine orijentisali prema njima u dugim šetnjama, često prekidanim dečijim pitanjima: koliko još imamo do kuće, bole me noge, tata nosi me.

Vremena su se, međutim, od tada do danas promenila za 180 stepeni, a ako danas pri sebi kojim slučajem nemate mobilni telefon ili navigaciju - teško vama.

Zlatibor dana 09.02.2022.

Put od Beograda do Zlatibora, ove 2022. godine "popločan" je asfaltom Miloša Velikog, famozni autoput koji probija nekoliko rudničkih brda i dolova, a koji je otvorio predsednik lično.

Istini za volju, put jeste sjajan, ali nekako smo se već navikli da podrazumevajuće stvari doživljavamo kao velike podvige srpskog neimarstva.



Lepo je zaista putovati i stići na odredište lagodnom vožnjom od nekih dva i po sata, a da praktično "ni ne trepneš".

Put je valjano i obeležen, tako da i onaj ko se prvi put odvaži na ovo putešestvije, sa lakoćom može da prati signalizaciju za željeno odredište.

Međutim, čim se priđe Partizanskim vodama, kreće dobro staro snalaženje: jel ovde, jel prva desno, auuu al se ovde izgradilo...

I zaista, ako vam do tada i nije trebala guglova navigacija, ovde će vam svakako trebati, pod uslovom da je i guglovo vozilo uspelo da nađe i zađe u svaku ulicu "velelepnog Zlatibora".

A kakva je zapravo slika Zlatibora ove 2022?

Prethodnih dana na ovojh planin napadalo je bar pola metra snega, a zbog mećave i vetra bila je zatvorena i najveća atrakcija možda čak i čitave Srbije: gondola koja vodi sve do najvišeg vrha Zlatibora, Tornika.

Ipak, mećava je prošla a sudeći po onome što ste na Zlatiboru mogli da vidite dan posle nepogode, čini se da su službe čišćenja potpuno zakazale, i to u jeku sezone.



Međutim, da li službe išta i mogu da urade na planini koja više podseća na brazilsku favelu nego li na prostojno odmaralište kakvo smo nekada poznavali i sa radošću mu se vraćali.

Zlatibor sada ima praktično avenije iznad kojih se nadvijaju "urbanistički kanjoni" višespratnica koje podsećaju na solitere i novobeogradske stambene blokove.

Automobili koji jure tim ulicama, s mukom se mimoilaze u opštem metežu pešaka koji pod neočišćenim snegom pokušavaju da pronađu trotoare, a koji uglavnom služe kao parking džipovima, pa su pešačke staze tako postali sami kolovozi.

A ni kolovozi nisu u mnogo boljem stanju. Izlokani, puni rupa i okrnjeni pod težinom terenskih vozila, postali su tesni za sve oni koji bi na planini da teastiraju svoje istrenirane gradske živce, jer mimoići se sa vozilom koji ti dolazi iz suprotnog pravca, često je veći podvig nego i u samom Beogradu.

Strogi centar Zlatibora priča je za sebe.

Od lepo zamišljenih drvenih kućica koje podsećaju na malo planinsko seoce, vremenom smo dobili papazjaniju lokala i butika sa luksuznom robom, između kojih su nabijeni restorani i kafane, a vazduhom kruži miris prženih pljeskavica. Međutim, ako ste mislili da na Zlatiboru pojedete pravi srpski roštilj spremljen na ćumuru, i za to ćete se pomučiti, jer na nekoliko mesta peku isključivo na električnoj ploči. 

Međutim, ako već i pronađete valjani roštilj, za to ćete morati da izdvojite ne baš malu sumu novca, od kojih ćete, verovatno, vlasniku ostaviti nekih stotinak dinara bakšiša, jer kad je još beg bio cicija na odmoru.

Ugostitelji tako trljaju ruke od silnih dinara koje im lakoverni turisti zarobljeni na ovoj planini sipaju u džep, i to za uslugu koja je daleko ispod prosečne.



I nije neka novost da su novinski članci prepuni fotografija računa koje rezignirani turisti šalju redakcijama kao "corpus delicti" ugostiteljske "krađe", ali je nekako uvek bolnije kada se sami uverite u to i recimo za flašicu obične vode izdvojite 200 dinara.

Gondola, kao spas u zadnji čas

Ipak, da ne bude sve tako crno, najviše bi trebalo zahvaliti glavnoj atrakciji, sa kojom u Srbiji do sada nismo imali prilike da se susretnemo.

Reč je naime o kabinskoj gondoli, koja kreće od podnožja i penje se do samog vrha Zlatibora, Tornika na visinu od 1496. metara nadmorske visine.



Cena karte je solidnih 1000 dinara, međutim nakon prelepe polučasovne vožnje iznad nepreglednih prostranstava Zlatibora, te uspona na sam Tornik, a uz pomisao da vas po povratku čeka snežna lapavica, blato i buka kamiona i bušilica sa gradilišta, razmislićete da još nekoliko puta odete na vrh i uživate u nestvarnom pogledu.

A gore vas, nakon prijatne vožnje i uživanja u snežnom pogledu, zaista čeka jedan od najlepših prizora koje možete da ponesete sa ove planine.



Na vrhu su postavljena i dva lokala, čija usluga nije na nivou previsokih cena, ali ako već ne žalite novca, za ispodprosečnu komplet lepinju, pomfrit i pivo, platićete nešto manje od 1000 dinara.

Ipak, uspeti se gondolom na vrh Tornik, zaista je lep doživljaj i značajno vadi prosek čitavom utisku posete Zlatiboru.

BONUS VIDEO: Kako nas varaju trgovci - lažna sniženja, sumnjivi pokloni, reklamacije kao nemoguća misija

SKINI APLIKACIJU