Životni vek ljudi je prestao da se produžava i živimo kraće nego naši preci – zbog ovih 5 razloga

Očekivani životni vek prestao je da se produžava, naročito u Evropi, od 2011. godine.

„Više ne živimo duže“, zaključuju desetine istraživača sa Univerziteta Istočna Anglija, Univerziteta u Vašingtonu, Univerziteta u Eksiteru, Instituta za merenje i procenu zdravlja (IHME) i britanskog ministarstva zdravlja i socijalne zaštite.

„Hrana koju jedemo, fizička neaktivnost, gojaznost, visok krvni pritisak i holesterol u velikoj meri su odgovorni za ovu stagnaciju“, navode stručnjaci nakon analize zdravstvenih podataka Evropljana.

„Stopa poboljšanja bila je niža u periodu od 2011. do 2019. nego u razdoblju od 1990. do 2011. u svim zemljama osim Norveške“, navodi se u studiji objavljenoj u medicinskom časopisu The Lancet Public Health.

„Napredak u javnom zdravstvu i medicini u 20. veku omogućio je da se očekivani životni vek u Evropi iz godine u godinu povećava. Ali to više nije slučaj. U decenijama između 1990. i 2011. značajno je produžen životni vek zahvaljujući poboljšanjima u lečenju kardiovaskularnih bolesti i raka“, objašnjava Nik Stil sa Univerziteta Istočna Anglija.

Nakon vrhunca u 2011. godine, povećali su se „veliki rizici“ poput gojaznosti, visokog krvnog pritiska i visokog holesterola, pri čemu su upravo gojaznost i loša ishrana najveći uzroci.

Ova otkrića dolaze nakon istraživanja Instituta Maks Plank i Univerziteta u Edinburgu, objavljenog u septembru prošle godine, koje sugeriše da su milenijumi genetskih mutacija učinili ljude manje otpornima u poređenju s našim precima.

Čini se da relativno udoban način života i napredak u medicinskoj nezi imaju paradoksalan efekat, čineći savremene ljude podložnijima ovim mutacijama nego ranije, smatraju naučnici.



Glas Javnosti/ N07S

SKINI APLIKACIJU