ŠTA TREBA DA ZNATE O OVOME? Dijagnostikovanje ADHD-a kod odraslih
Autor: Glas javnosti
Kada se detetu dijagnostikuje poremećaj hiperaktivnosti deficita pažnje, poznat i kao ADHD, mnogi roditelji počinju da gledaju na sopstvene emocije i ponašanje drugim očima, a neki se pitaju da li možda imaju ADHD koji takođe nije prepoznat.
„Za mnoge odrasle, dijagnoza ADHD-a kod deteta je prvi podsticaj da se sami testiraju“, kaže dr Matijas Rudolf, specijalista psihosomatske medicine i psihoterapije.
I sa dobrim razlogom, jer je ADHD genetski determinisan, neurobiološki metabolički poremećaj u kome je mozak preosetljiv na senzornu stimulaciju. Postoji neravnoteža neurotransmitera dopamina i noradrenalina.
Simptomi ADHD-a kod odraslih mogu uključivati nepažnju, impulsivnost i nisku toleranciju na frustraciju, a ponekad i nemir, zaboravnost i sanjarenje.
Neki ljudi koji pate od ADHD-a imaju tendenciju da deluju u skladu sa svojim „osećanjima“, imaju česte promene raspoloženja i imaju tendenciju da prekinu veze ili naglo daju otkaz. Drugi se bacaju na sport, posebno na ekstremne.
Zloupotreba alkohola ili droga nije neuobičajena. Neki ljudi koji pate od ADHD-a uzimaju lekove da bi sami lečili svoje stanje“, rekla je neurolog dr Karolin Cimerman.
Još jedan simptom je „gubljenje konca“, kako kaže Rudolf. Mnogi ljudi koji pate od ADHD-a imaju problema sa sistematskim planiranjem dana i često zabacuju predmete kao što su ključevi, mobilni telefoni i kreditne kartice.
S druge strane, mnogi se mogu intenzivno fokusirati na stvari koje smatraju uzbudljivim. Oni su savršeni krizni menadžeri i najbolji su kada drugi umiru i ne znaju šta da rade. „Zato su mnogi od njih aktivni u umetnosti ili šou biznisu, rade u IT ili startap kompanijama“, kaže Cimerman.
Ređe je da će ženama biti dijagnostikovan ADHD nego muškarcima, tvrdi Rudolf, uglavnom zbog preovlađujućih rodnih stereotipa/očekivanja: dečaci su glasni i nemirni, devojčice tihe i sanjive. „Ali ako pažljivo pogledate, to nije uvek tačno“, kaže on.
Najveća razlika između polova kada je u pitanju ADHD, kaže on, je ta što muškarci imaju tendenciju da eksternalizuju svoje simptome i vide svoje loše ponašanje kao krivicu drugih, dok žene imaju tendenciju da krive sebe i razviju depresiju ili anksioznost.
Osamdeset procenata odraslih sa ADHD-om ima drugo stanje, a 60 procenata ima dva ili više, kaže Rudolf. To uključuje depresiju, anksioznost i zavisnosti.
Kada se kod odraslih dijagnostikuje ADHD, počinje lečenje koje se sastoji od nekoliko elemenata. Lekovi su važni, često dopunjeni kognitivno bihejvioralnom terapijom, čiji je cilj da pomogne u boljem strukturiranju života. Ostali elementi mogu uključivati radnu terapiju, sport i grupe za samopomoć.
Glas javnosti/ N01S
SKINI APLIKACIJU
.png)
