OPAKA BOLEST DOVODI DO INVALIDITETA! Najosetljivija grupa su trudnice
Autor: Glas javnosti
Stučnjaci upozoravaju da postoje simptomi koje ne smemo da ignorišemo i zbog kojih se moramo javiti lekaru, kako bi dijagnoza bila pravovremena.
Doktor Zoran Milenković iz KBC "Dr Dragiša Mišović", koji je po struci specijalista interne medicine i gastroenterolog.
Dr Milenković se u razgovoru za 24sedam osvrnuo na brojne probleme sa kojima se susreću pacijenti koji vode borbu protiv zapaljenskih bolesti creva, a neke od njih su hronične i doživotne.
Na šta se od gastroenterološkoih bolesti pacijenti najviše žale i da li je povećan njihov priliv u bolnicama tokom epidemije koronavirusa?
- Najveći broj pacijenata javlja se gastroenterologu u sklopu takozvanih funkcionalnih poremećaja digestivnog trakta. Funkcionalni poremećaji digestivnog trakta u osnovi nemaju postojanje organskog oboljenja već se radi o jednoj vrsti osetljivosti digestivnog trakta koja reflektuje jednu vrstu somatizacije obično u sklopu stresnih situacija, složenom spregom između centralnog i perifernog nervnog sistema gde se odlučuje o osetljivosti i funkcionalnim poremećajima digestivnog trakta.
Simptomi i znaci funkcionalnih poremećaja su različiti i uglavnom zahvataju debelo crevo, tako da pacijenti imaju i bolove u stomaku, učestala pražnjenja, različite ili identične smetnje sa varenjem, i zato je u tim situacijama veoma važno obratiti pažnju na to, da li ima osnova za neko organsko oboljenje.
Pacijenta treba pregledati i u skladu sa analizama i ispitivanjima treba zaključiti da li se radi o funkcionalnim poremećajima i da li ima osnova da se sprovedu dodatna ispitivanja. Odnosno, da se utvrdi postoje li osnovi sumnje na neki organski poremećaj.
Koji pol je podložniji funkcionalnim poremećajima digestivnog trakta i u kojoj životnoj dobi se pacijenti najčešće javljaju na pregled kod lekara?
- Kod zapaljenskih bolesti creva uglavnom se javljaju pacijenti mlađe životne dobi, i tu je podjednaka zastupljenost kod oba pola. Pretpostavka je da u Srbiji od ove bolesti boluje oko 10.000 pacijenata, ali imamo i preliminaran broj pacijenata koji su na inovativnoj terapiji. Već duže vreme radimo na registru ovih bolesti gde pokušavamo da sve pacijente uvedemo i da negde to konačno obelodanimo. Problem je u tome što se incidenca ovih bolesti povećava i što je ona u porastu, tako da je dinamika tog broja iz dana u dan sve veća. Međutim, kod funkcionalnih poremećaja digestivnog trakta bolest se češće javlja kod osoba ženskog pola, i to mlađe životne dobi, ali u zavisnosti od bolesti do bolesti ta incidenca je različita.
Da li je bio povećan broj pacijenata koji su se prvi put požalili na gastro probleme nakon preležane korone ili u toku samog razvoja bolesti?
- Infekcija koronavirusom davala je sistemski karakter jer je potvrđeno da je ovaj virus zahvatao digestivni trakt. Različiti poremećaji su bili ispoljeni u sklopu koronavirusa, a najčešće je dolazilo do takozvane dizbijoze, odnosno do poremećaja ravnoteže na nivou normalne mikrobiote u našem digestivnom traktu i u skladu sa time je dolazilo do funkcionalnih problema digestivnog trakta. A moglo je da bude okidač za različite imunološke uslovljene poremećaje koji će se kasnije potvrditi. Nažalost, još uvek nemamo taj period praćenja, što može dovesti do povećane incidencije nekih drugih bolesti digestivnog trakta.
U slučaju da trudnice boluju od zapaljenskih bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis, može li takva trudnoća biti rizična i na koji način se tretira svih devet meseci?
- Da bismo govorili o eventualnom riziku trudnoće u zapaljenskim bolestima creva, prvo moramo da pođemo od činjenice, koja je bolest u pitanju i da li se trudnoća ostvarila u fazi remisije, odnosno mirne faze, ili se trudnoća ostvarila u fazi aktivne bolesti. Uspeli smo da definišemo kako nevezano za taj aspekt kod ovih pacijentkinja možemo normalno da vodimo trudnoću uz odgovarajuće specifičnosti. Primarno je da se odgovarajuća terapija koja bolest drži pod kontrolom i tokom trudnoće nastavlja i ne prekida, što je prvi preduslov da trudnoća ne bude rizična. A da uz adekvatno praćenje i edukaciju pacijenata takvu trudnoću vodimo kao i u zdravoj populaciji, tako da ne možemo govoriti o nekom povećanom riziku u većem procentu. Ali je on svakako prisutan, s obzirom na postojanje hronične bolesti.
Postoji li neki specifičan slučaj u praksi sa kojim ste se susreli u vezi sa ovim bolestima i na koji način ohrabrujete svoje pacijente?
- Ove bolesti su same po sebi specifične i veoma teške jer su mladi ljudi u pitanju. Svaki pacijent ima neku svoju priču i teškoću. Naša ambicija je da radimo na podizanju kvaliteta njihovog života kroz zajedničku saradnju. Naša komunikacija sa pacijentima je svakodnevna i mi smo sa njima u kontaktu, pa čak i nevezano za njihove posete nama i primanje terapije, jer ih hrabrimo na dnevnom nivou time što im omogućavamo da budu sa nama u kontaktu i da im pomognemo u bilo kakvoj dilemi koju imaju za bolest ili terapiju. Ali i da im omogućimo lakši prolazak kroz dijagnostičke procedure, kao što je hirurško lečenje - napominje dr Milenković.
U našem društvu je i dalje tabu da pacijenti koji boluju od specifičnih bolesti imaju i neku vrstu nevidljive invalidnosti i nisu zakonski prepoznati. Imaju li podršku porodice i da li društvo ima sluha za njihove potrebe?
- Smatra se da su ove bolesti nevidljive jer se na mladim ljudima ne vidi da su oni bolesni. Međutim, priroda njihovih tegoba ih čini ozbiljnim bolesnicima jer mladi ljudi koji imaju stalne prolive, krvarenja, bolove, jednostavno ne mogu normalno da funkcionišu. Tako da kroz taj aspekt možemo govoriti o invalidnosti. Kada govorimo o nevidljivim bolestima, u svetlu toga naš slogan: "Učimo da ove bolesti budu vidljive", upravo kroz naše aktivnosti i udruženja obolelih i kroz zajedničku saradnju, radimo na podizanju svesti o bolesti i svim njenim karakteristikama, odnosno teškoćama koje sa sobom nose - zaključuje doktor Milenković.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
