INFARKT KOD MLADIH SVE ĆEŠĆI: Smanjite faktore rizika, kontrolišite se i zapamtite da nismo večni
Autor: Glas javnosti
Danas je najtopliji od početka godine.
Sunce i čak 20 stepeni u drugoj polovini januara. Sutra i tokom vikenda odlazimo u minus, kišu pa sneg. Lekare brinu ovako velike oscilacije temperatura i činjenica da poslednjih godina živimo samo dva godišnja doba. Pacijente sa srčanim udarom u ranim dvadesetim, kažu, sve češće viđaju. Zašto se to dešava i kako se možemo zaštititi?
Od prošlog leta u porastu je broj mladih ljudi sa bolestima srca i srčanim udarima, kaže kardiolog Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije, Predrag Mitrović.
„Mladi se ne pridržavaju i ne paze na fakotre rizika kada je reč o bolestima srca. Pušenje, gojaznost, alkohol, hipertenzija, kao i neredovno uzimanje lekova je prva greška koju mladi čine.
Druga greška je da mladi ljudi od 40 godina pa naviše ne idu redovno na kontrole, a jako je važno kontrolisati se i to ne samo kod kardiologa“, kaže doktor Mitrović.
Nagle promene temperatura koje imamo poslednjih dana, naše telo teško podnosi i na njih ne može ostati ravnodušno, kaže dr Mitrović i savetuje.
„Ne izlazite naglo iz toplog prostora na hladno i obrnuto. Sačekajte malo, u haustoru, hodniku stana, bilo gde da se organizam prilagodi. Kada telo izlažemo naglim promenama temperature dolazi do naglog grčenje i širenja krvnih sudova, čitavog tela i srca. I ukoliko imate neku početnu promenu ili bolest to može dovesti do napada angine pektoris i do srčanog udara. Mladi ljudi to uglavnom ne poštuju. Živi se sve brže, sve je više stresa i to sve utiče na organizam“, ističe kardiolog.
On napominje da su podjednako važne i nasledne predispozicije, odnosno, ako je neko u porodici imao bolesti srca.
„To možemo proveriti i sprečiti jer je medicina napredovala. Problem kod svih ljudi je taj, što se osećamo mentalno mladi i imamo osećaj da smo večni“, ističe dr Mitrović.
Međutim, on podvlači da moramo biti svesni da se sa godinama organizam menja i da, ako ništa drugo ne bude „dolazi do zamora materijala“.
„Tek kad se razbolimo prvi put shvatimo da nam organizam nije večan. Stres je posebno važan i veliki faktor rizika. Teško je izolovati se od stresa, ali čovek mora da radi sam na sebi i da shvati da ništa nije toliko tragično. Najtragičnija je bolest, naročito ako ne može da se leči i ona onda daje neku konačnost našem životu i to je ono najgore što može da se desi. Moje kolege i ja smo se nagledali toga kako ljudi ceo žure ceo život i onda se razbole ishvate da ništa drugo nije važno osim zdravlja“, objašnjava kardiolog.
Na pitanje kada se treba javiti lekaru, kardiolog Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije, Predrag Mitrović kaže, kada osetimo bol.
„Bol, bol je prva najava nečega i da nešto nije dobro u organizmu. Obično to gde se pojavi ukazuje na organ koji nije u redu. Ali kada je u pitanju srce, ako osetite bol u levoj ruci, levom ramenu javite se lekaru, i zapamtite niko od nas nije večan“, zaključio je kardiolog dr Mitrović.“
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
