KLIMA GLOBALNO SVE TOPLIJA: Najtopliji i nasuvlji februar u istoriji
Autor: Glas javnosti
Klimatske promene donele su nam proleće znatno ranije, a načelno poslednji zimski mesec bio je daleko, daleko topliji nego što smo navikli.
To nije samo naš subjektivni osećaj, već je potvrđeno i u mesečnom biltenu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ): u Srbiji smo doživeli najtopliji februar u istoriji merenja, odnosno od 1951. godine, sa srednjom mesečnom temperaturom od čak 8,1 stepena.
Na nacionalnom nivou to je čak 6,3 stepeni u odnosu na referentni period (1991-2020) kada je prosečna temeratura iznosila 1,8 stepeni.
„Anomalija srednje mesečne temperature od preko šest stepeni znači ekstremno odstupanje od klimatskog proseka i pokazuje kolike skokove možemo očekivati u svetlu budućeg zagrevanja“, objašnjava dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
„Kada ne bismo živeli u dobu ubrzanih klimatskih promena, bila bi mala verovatnoća da doživimo ovoliko drastično odstupanje neke srednje mesečne temperature“.
Naravno, mnoga mesta u Srbiji su čak i nadmašila ovu već zabrinjavajuću brojku od 6,3 stepena. Primera radi, U Novom Sadu i Kikindi je bilo za 7,3 i 7,4 stepena toplije od normale.
Pored Novog Sada i Kikinde, na još 19 od ukupno 28 glavnih meteoroloških stanica februar je bio najtopliji otkako se vodi evidencija, na šest drugi najtopliji, a na jednoj (Kopaoniku) – treći najtopliji.
Na listi apsolutnih rekordera našla se i prestonica zemlje. Srednja februarska temperatura u Beogradu dostigla je 11,2 stepena najviše od davne 1888. To je za 7,4 stepena više u poređenju sa temperaturnim prosekom od 1991. do 2020. godine od 3,8 stepeni.
Kako pokazuju podaci sa sajta Meteo manc (manz), temperatura je u Beogradu ispod nule otišla samo tokom jednog februarskog dana. Ovo se desilo na samom početku meseca, 1. februara, kada je izmerena najniža minimalna dnevna temperatura od samo -1.
Posle toga, do kraja februara, temperatura u Beogradu niti jednom nije bila u minusu.
Koliko će biti topliji februar
Srbija se nalazi na tzv. vrućoj tački kada je u pitanju porast temperature: naša teritorija zagrejala se za prosečno 1,8 ºC u poređenju sa periodom od 1961. do 1990, dok je na svetskom nivou u proseku toplije za 1,2 ºC nego u predindustrijsko doba (1850-1900).
Prema rečima Ane Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, u periodu između 2041. i 2060. temperatura će biti viša za okotri stepena .
„Usled dalje destabilizacije klimatskog sistema Zemlje, pa i uslova kod nas, možemo očekivati i učestalije probijanje ekstrema“, kaže naša sagovornica.
„Ipak, ovakav februar neće postati normala, već će se češće javljati, a nekada u budućnosti imaće i još veća odstupanja“.
Kako navodi RHMZ, visoke temperature tokom februara dovele su do niza drugih ekstremnih prilika.
Jedna od njih je i rekordno nizak broj februarskih dana sa snežnim pokrivačem na Crnom Vrhu (tri) i na Zlatiboru (dva).
Najveći broj dana sa snežnim pokrivačem registrovan je na Kopaoniku, 29 dana. Ali čak i ova skijaška lepotica u Raškoj oblasti nalazi se poslednjih godina na ozbiljnom udaru klimatskih promena.
Februarski vreli talas
Crni Vrh bio je poprište još jedne anomalije: ledeni dani, kada maksimalna dnevna temperatura ne ide u plus, prvi put otkako se vodi evidencija u potpunosti su izostali. Najmanje do sada zabeleženo je bio jedan ledeni dan u februaru 2016. godine.
Podstaknut globalnim zagrevanjem, februar 2024. je neslavnu titulu najtoplijeg preuzeo od dosadašnjeg „šampiona“, februara 2016.
Šest od ukupno deset najtoplijih februara kod nas desili su se nakon 2000. godine, kada trend porasta temperature uzima maha i posledice zavisnosti čovečanstva od fosilnih goriva postaju sve evidentnije.
Kako pišu iz RHMZ-a, od 3. do 11. februara širom Srbije harao je toplotni talas. Iako je ovo fenomen koji vezujemo za leto, dešava se tokom svih godišnjih doba kada se javi najmanje šest dana u nizu sa izrazito visokim temperaturama za taj period godine.
„Usled učestalije pojave toplotnih talasa u hladnom periodu godine, koji prouzrokuju da se dese meseci značajno topliji od proseka, remeti se uobičajeni tok temperaturnih uslova i uslova vlažnosti“, naglašava Ana Vuković Vimić.
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
