Saveti profesorke srpskog jezika: Kako da vaše dete (uspešno) čita lektiru

Svedoci smo da deca u današnje vreme sve manje i sve teže čitaju i razumeju pročitano.

To nam govore ne samo rezultati prošlogodišnjeg maturskog ispita, nego i kolege i roditelji koji takođe uočavaju ovu nemilu pojavu i često traže pomoć. Da bismo problem što uspešnije rešili, potrebno je da se donekle pozabavimo uzrocima, kako bismo našli adekvatna rešenja. Ovo nije samo problem predmeta Srpski jezik i književnost, on se proteže u svaki drugi predmet i segment života, jer svuda je potrebno znati pravilno pročitati, razumeti i napisati.

U radu sa decom kroz višedecenijsko iskustvo pokušavam da dam neke smernice, a čitanje učinim razumljivijim i zabavnijim. Poslednjih nekoliko godina, naročito sa pojavom kovida i onlajn nastave, primetila sam da se učenici veoma teško koncentrišu kada čitamo neki tekst, i ne umeju da prepričaju par rečenica ili odgovore na pitanja u vezi sa tekstom koji su upravo pročitali. Ne zato što oni to ne razumeju (mada ima i toga, uvek je potrebno proveriti razumevanje određenih pojmova), nego zato što su odsutni. Delimično zbog rasutosti misli po internet mrežama, delimično jer su navikla da će neko drugi priteći u pomoć, pa ne moraju da se trude. Ako ste roditelj, nastavnik, dete ili bilo ko u potrebi, evo nekih smernica za pomoć.

Počinje edukacija školaraca o zaštiti potrošača, o sprovođenju odlučuju nastavnici

Nisu svemoguće, i svaki nastavnik ima svoj pristup, svako dete je individualno, i uopšte, percepcija svih nas.  Zato je, kako ja smatram, u književnosti najvažnija sloboda – da dete može slobodno da izrazi kako je doživelo tekst, pa tek kasnije činiti korekcije ako su neophodne.

Pre svega, potrebno je ličnim primerom pokazati ljubav prema čitanju (jer deca kopiraju šta radimo, ne šta pričamo), a zatim i stalno ponavljati zajedno sa detetom zašto nam je čitanje važno? (Neka je bar nešto sa ovog spiska važno, a svako može nastaviti niz..)

1. Poboljšava nam koncentraciju i memoriju

2. Bogatimo svoj rečnik, učimo značenja reči i pojmova

3. Razvijamo maštu

4. Razvijamo kritičko i logičko razmišljanje

5. Razvijamo saosećanje i toleranciju ( ulazimo u tuđe misli i osećanja i upoznajemo moguć unutrašnji čovekov svet; povezujemo uzroke i posledice)

6. Automatski usvajamo pravopis

7. Razvijamo svoj lični ukus i stil

8. Poboljšavamo veštinu izražavanja ( usmeno i pismeno)

9. Opuštamo se i smanjujemo stres 

10. Putujemo u druge svetove, živimo još mnogim životima i kreiramo svoj 

Zabranite korišćenje telefona i igrica na kompjuteru obavezno dok se čita knjiga (nema šanse da se fokusira i na najzanimljiviju knjigu uz telefon); ako je moguće obezbediti detetu miran kutak i vreme za čitanje.

Dajte detetu neki izazov pri čitanju (istraživački zadatak – šta je primetilo, koje pojave ili opisi su slični/različiti u odnosu na danas, kakvi su likovi, koje osobine primećuju po kojim postupcima, pitajte dete da vam otvoreno kaže šta misli o delu (čak i ako je dosadno, smor), kojim argumentima dokazuje, ako mu se sviđa, zašto; da li nešto iz knjige može da primeni u svom životu; izazvati ga da sazna nešto o piscu- da li ti znaš je l mu to pravo ime itd…)

Istraživanja pokazuju: Da li nas fakultet sprema ili ne za okruženje?

Ako je lektira neprilagođena uzrastu, a ima ih, slobodno neka pogleda i film, ili pročita neke kritike na internetu što će mu pomoći u razumevanju konteksta. Ali, neka NE PREPISUJE sa interneta jer kad-tad će mu to (znanje bez pokrića) doći glave!

Možda dete ima problem sa čitanjem, neki oblik disleksije, i zato izražava bunt pri svakom čitanju. Onda mu treba dopustiti da odsluša audio-knjigu. Neko čak bolje pamti tako. Ako je dete mlađe, može mu i roditelj čitati ili stariji brat ili sestra. Ako je drama u pitanju, mogu napraviti zajedno kratak audio-snimak, pa posle slušati sami sebe! To im je zabavno i kao igra, a i da čuju i osete kako se izražavaju.

Na početku čitanja, zadajte detetu da izvuče beleške, da zapiše šta ga je oduševilo, ostavilo utisak, ili šta uopšte nije razumelo. Neka uvek bude slobodno da pita!

Najvažnije – NIPOŠTO nemojte ČITATI knjigu UMESTO vašeg deteta, jer iako možda dobije(te) 5, sve ono što se čitanjem razvija- uskratili ste mu! Baš kao što niste mogli umesto njega da hodate, trčite, jedete, gutate, da bi se ono razvilo i osamostalilo- tako mora i čitanjem da razvije određene funkcije u mozgu – koncentraciju, pravopis, bogaćenje rečnika, razvijanje kritičkog mišljenja, uočavanje, maštanje itd.

Bilo bi lepo da ga posle lektire nagradite knjigom ili stripom po njegovom izboru i želji, a nastavnicima preporučujem da bar jednom u polugodištu imaju čas gde deca preporučuju vršnjacima omiljene knjige, da ih predstave na koji način žele- mogu nacrtati plakat, napraviti trejler, prezentaciju, ili samo ispričati nešto o knjizi, kombinovati sa muzikom, kako god žele.

Napravite tabelarni prikaz za taj razred (ili za jednu kalendarsku godinu), može u različitim bojama: redni broj, ime pisca, naziv dela, imena glavnih likova i ocenu kojom dete ocenjuje knjigu, kao i kome bi preporučilo ili kome ne bi preporučilo – staviti  negde na vidljivo mesto – na hameru, listu od bloka, običnom listu iz velike sveske. Nastavnici – u učionici, deca – kod kuće, u dečjoj sobi ili bilo gde na vidiku gde boravi često. Može i na frižideru.

Raste broj đaka koji biraju veronauku, umesto građanskog vaspitanja

Benefiti: Biće mu stalno pred očima i lakše će zapamtiti, a biće i zadovoljno sobom kad vidi koliko je pročitalo knjiga na godišnjem nivou.

Na kraju pročitane knjige, pitajte ga na neobičan način, na primer, da vam opiše knjigu u pet reči, ili kakav bi se film mogao napraviti, ili igrica..

Mogućnosti su beskrajne!

Ovo je tek prvi sloj čitanja, temelj – unutrašnja motivacija. Kasnije je potrebno pristupiti ozbiljno-neozbiljnoj obradi i analizi dela, o čemu možda nekom drugom prilikom. Nadam se da su i ove smernice nekom od pomoći!

Glas javnosti /Z01S

Autor: Ivana Mitić, profesor srpske književnosti i jezika

SKINI APLIKACIJU