ŽITELJI ČUKARIČKE PADINE OČAJNI: Zbog problema sa romskim naseljem i paljevinom sirovina, obraćali smo se svima! Kažu ’Nismo nadležni’(VIDEO)

Dugogodišnji ekološki, komunalni i socijalni problem nelegalnog romskog naselja na Čukaričkoj padini, za koje neki tvrde da je najveće na Balkanu, biće rešen tek kada se završi Plan detaljne regulacije za područje Makiškog polja.

Jer tek tada će se pristupiti konačnom raseljavanju stanovnika koji žive na ovoj lokaciji u karton naselju.

Ipak, najveći je problem je paljenje otpada koji u sebi sadrži metale, pa tako nastaje dim koji je kancerogen, nesnosnog mirisa i prekriva celo naselje sa 20.000 stanovnika.

- Zbog dima i smrada, i uveče kada vrućine popuste, najveći broj prozora na Padini je zatvoren. Romi su se naselili i formirali nehigijenska naselja na mestu koje je pod posebnom zaštitom i gde gradnja nije dozvoljena, jer je tu GUP-om, prostor zaštićen zbog vodovoda. To se odnosi na ceo potez od Lazarevačkog druma i M.Jovanovića do Vodovodske sa jedne strane i Ade i Makiške šume sa druge strane pa maltene do raskrsnice. Više puta sam lično kod nadležnih pokušavao da ukažem na taj problem, ali pomoći nije bilo. Nadam ste da ćete razumeti koliko nama, normalnim stanarima, koji smo kvadrate stana plaćali i po hiljadu 800, 900 evra, smeta to što svakodnevno trpimo sa njihove strane, žali se jedan od žitelja Čukaričke padine koji je i pokrenuo peticiju za rešavanje ovog problema.

-Rešenje postoji, a da li će graditi Karić ili ne, to su samo priče u domenu rekla-kazala. Situacija je malo bolja u odnosu na period pre nekoliko godina, kada smo imali saobraćajni udes pre nekoliko godina gde je bio sudar u obe kolovozne trake , toliko je dim bio gust. U lančanom udesu učestvovalo je šest automobila i bilo povređeno nekoliko osoba. To se drastično smanjilo kako je ranije bilo, kada su palili sirovine svako veče. Zagradili smo prostor, zvali sve otpade i zabranili im da otkupljuju taj paljeni materijal. Šaljemo često i komunalnu inspekciju, ali to je veliki prostor, hektari i hektari šume i kad dođete na početak treba vam bar 45 minuta da stignete sa jednog na drugi kraj naselja. Oni  to koriste pa pale čas ovde čas tamo, pa pređu sa druge strane, kaže Srđan Kolarić, predsednik Opštine Čukarica.

On ističe da mora da se reši status sakupljača sekundarnih sirovina i da ne ijedan otpad ne može da otkupljuje osim od ljudi koji su za to registrovani.

-Što se tiče raseljavanja, biće raseljeni samo oni koji su tu i popisani. Ima mnogo onih koji dolaze preko leta, imaju kuće po jugu Srbije, Vladičinom Hanu, Surdulici.... sezonski su radnici i ne možete tek tako da ih oterate odavde, jer bi skočile sve nevladine organizacije. Kada bude počelo raseljavanje naselja, investitor će preuzeti tu obavezu na sebe, ali po spisku. Oni koji nisu prijavljeni, prema njima nećemo imati nikakvu obavezu osim da se dogovaramo sa opštinama gde imaju stalno prebivalište da ih vratimo tamo, kaže prvi čovek Opštine Čukarica i dodaje:

-Imamo popisano više od 700 ljudi, zvanično, koji tu žive desetinama godina. Možda ih ima i deset hiljada, nismo brojali. Da je samo to naselje problem, već imamo i iza OMV pumpe na Ibarskoj magistrali naselje takoreći veličine ko ovo. Ogromno je, i još se doseljavaju.Imamo slučajeve da smo ih raseljavali, da su dobili stambene jedinice, a onda majka ostane u stanu, sin se vrati u karton naselje.

Onda su se žalili da ne mogu u kontejnerima da žive. Bilo im je ponuđeno od Sekretarijata za socijalnu zaštitu da budu smešteni u seoskim domaćinstvima u okolini Beograda, ali im ni to nije odgovaralo, neće da rade i kopaju njive, već da skupljaju po kontejnerima, zaključuje Kolarić.

Udruženje građana “Inicijativa za zdravu i bezbednu Čukaričku Padinu“ su na skupu održanog pre nekoliko godina ukazali da su se „obraćali svim službama od komunalne policije, MUP-a, komunalnih inspekcija, predsednika opštine, gradonačelnika, predsednika države…, da je najčešći odgovor bio – nismo nadležni – ili – nećemo da imamo probleme sa hapšenjem i kažnjavanjem Roma jer nam neko odozgo sugeriše da to ne radimo!“ Interesantno je i to što je na videu snimljenom na tom skupu i Kolarić, pa pretpostavljamo da je nakon toga i preduzeo niz aktivnosti koje su donekle sanirale problem.

Ipak, on je i dalje prisutan, a tek će izgradnja Makiškog polja uspeti da ga reši.

Krajem avgusta najavljeno je da će prvi radovi na budućem naselju moći da počnu već iduće godine, a oni bi podrazumevali izgradnju atmosferskog kolektora, kao i nasipanje platoa za depo metroa. No, pre bilo kakve gradnje na ovom potezu radiće se na pripremanju tla.

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, kao i Sekretarijat za komunalne i stambene poslove  raspisali su javnu nabavku Tehničke dokumentacije za opremanje lokacije Makiško polje.

On će obuhvatiti  robno-transportni centar Makiš, kao i depo metroa sa tri buduće stanice: Železnik, Ranžirna i Makiš. Stanica Makiš biće i početna stanica gradske železnice BG voz.

Projektant koji se Direkciji bude javio do 17. septembra, a potom i bude izabran na tenderu i zaključi ugovor, ako sve bude po planu, imaće rok od 270 dana za realizaciju ovog velikog posla.

Kamen temeljac beogradskog metroa planiran je za kraj 2021. godine.

(Glas javnosti/N.G.)

SKINI APLIKACIJU