Žene dominiraju na fakultetima: Više upisanih studentkinja koje brže stižu do diplome
Autor: Glas javnosti
Poslednje ispitovanje Republičkog zavoda za statistiku (RZS) na temu visokog obrazovanjau 2023/2024, pokazalo je su među 249.768 akademaca, računajući i gotovo 48.000 brucoša, 59 odsto - studentkinje. Ženski rod ne samo da u većem broju upisuje fakultet, već i brže stiže do diplome, jer, kako navode iz RZS-a, gledajući sve koji su u toj kalendarskoj godini stekli diplomu, ženaje - 61,1 odsto.
Što se tiče oblasti za koje su se opredelile, u obrazovanju odnose najveću prevagu – od 15.015 upisanih akademaca, 12.020 jesu devojke, pa tako i ne čudi toliko dugo prisutna feminizacija prosvete.
I dok je ovaj podatak za buduće učiteljice/nastavnice očekivan, ono što će mnogo verovatno iznenaditi jeste sledeće područje u ovom poretku – prirodne nauke, konkretno matematika i statistika. Naime, tu je duplo više studentkinja – preko devet hiljada.
U principu, nežniji pol je nadjačao snažniji u gotovo svim sferama visokog školstva, osim u inženjerstvu, proizvodnji i građevinarstvu.
Neku od 103 državne visokoškolske ustanove pohađalo je 83,4 odsto studenata, od kojih je na budžetu 39 odsto, dok se 24.857 odlučilo za nemali broj privatnih – 58, ali ipak osam manje nego 2022/2023.
Na prvom stepenu studija je bilo 74,09 odsto, na masteru 21,09, doktoranata je 4,8, a po starom programu još uvek se školovalo 49 procenata.
Zanimljiv je i podatak da je na fakultetima 16.019 osoba sa 35 i više godina, dok je tek zašlih u punoletstvo i mlađih 5.952.
Statistika kaže da kod roditelja živi 120.212 akademaca, u iznajmljenom stanu 65.333, studentskom domu 17.815, kod rođaka 4.753, a ima i srećnika sa sopstvenim životnim prostorom – 26.190.
Posebna priča je to što među akademcima ima ne zanemarljiv broj onih kojima za vreme studija nije jedina briga redovno polaganje ispita. Naime, 14.310 njih se u tom periodu stara u o sopstvenom detetu/deci, među kojima je 9.562 žena.
Inače, do diplome su 2023. stigle 38.132 osobe, od kojih je sa privatnih fakulteta izašlo 21,4 odsto.
U oblasti inženjerstva, proizvodnje i građevinarstva 7.651, sa fakulteta iz domena poslovanja, administracije i prava 7.297, dok zdravstvo i socijalna zaštita otada imaju još 4.638 osoba na tržištu rada. Informisanje i komunikaciju završilo je 3.385, umetnost i humanističke nauke 3.694, društvene nauke, novinarstvo i informisanje 2.990, a prirodne nauke 1.838.
Za obrazovni sistem iškolovalo se 2.745 akademskih građana, za poljoprivredu 645, a za usluge 3.249. Među njima je, ukupno gledano, najviše nekadašnjih gimnazijalaca (16.161), a najmanje onih sa diplomom rudarske, geološke i metalurške srednje škole (18).
Glas Javnosti/ T02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
