Sve se odvilo prebrzo, toliko brzo da Tatjana nije stigla ni da misli, ni da oseća onaj pravi, jak bol koji kida i razara celo telo dok se žena porađa. Trudnoća joj je bila uredna, sve do drugog ekpertskog ultrazvuka, kada su joj lekari pronašli takozvani subminalni hematom od 7 centimetara, zbog kojeg je krvarila od 28. aprila do dana porođaja, odnosno 6. juna ove godine, konstantno.
Tatjana je bila kod svojih roditelja tog dana, ustala je oko 6 ujutru i otišla do kupatila, kada je u roku od nekoliko sekundi osetila pojačane bolove. To su, zapravo, priča Tatjana, bile kontrakcije, a ujedno i znak da je porođaj krenuo.
- U tom momentu sam shvatila šta se dešava i uspela da ostanem pribrana. Nekoliko sekundi pre no što sam videla njenu glavicu, osetila sam bolove, a onda su mi noge utrnule. Ipak, uspela sam da uhvatim moju "palčicu" u ruku, i spasim je sigurne smrti udarcem o tlo. Ona je bila toliko mala da je mogla da stane u moju šaku - prepričava pravu filmsku scenu sagovornica "Telegrafa".
Kada je rođena, mala Mila mogla je da stane u dlan svoje mame Tatjane - imala je 670 grama i 31 centimetar.
- Kada sam je uhvatila, počela sam da se tresem. Moji roditelji su bili tu, tata je pozvao Hitnu pomoć, a mama je pritrčala da je pridrži dok ne dođe sanitet. Sećam se da sam razmišljala samo "nemoj sesti", jer bih sela na nju. Mislim da mi je kroz 5 do 10 sekundi bila na šaci. U tim trenucima su svi bolovi prestali - objašnjava Tatjana dodajući da se Mila rodila na rođendan njene mame, odnosno svoje babe kojoj je bila najlepši poklon.
(Glas javnosti)