Želi da zameni grad za selo, ali je komentari koče: Šta bi ste joj vi predložili?

Život van sistema, negde na rubu civilizacije, postaje sve privlačniji mladima koji su umorni od buke, betona i konstantnog pritiska modernog društva. Ideja da se pobegne iz grada i živi slobodno u skladu s prirodom, sve češće se javlja kao ozbiljna alternativa "normalnom" životu.

Upravo takav san ima i jedna 26-godišnja devojka iz Srbije koja je svoje želje podelila na Reditu.

Kako je otkrila, iako rođena na selu, danas živi u gradu, ali je gradski ritam i konstantna jurnjava guše. Zato bi rado živela na selu, potpuno "off grid", samo kad bi imala s kim. Njena objava pokrenula je lavinu komentara i pokazala da nikako nije usamljen slučaj u želji za mirnijim, jednostavnijim životom.

"Zdravo, zanima me da li ima među vama ljudi koji, ukoliko bi našli osobu za tako nešto, živeli off grid/na selu? Ja imam 26, potičem sa sela i san mi je da imam kuću na selu što je više moguće off grid. Da imam svoju baštu/vrt i da mogu da fazon trčim bosa po travi dok napolju pada letnja kiša (To mi je ultimativno zadovoljstvo na ovom svetu).

Studenti medicine poručili Vučiću da lekar mora da odobri ulazak u intenzivnu negu

Zanima me kako ostatak ljudi mojih godina razmišlja i da li vas ima uopšte. Trenutno živim u gradu, u stanu, guram što bi se reklo i gušim se nekako. Hvala unapred na odgovoru", napisala je ona.

"Prešao na selo i nikad se bolje nisam osećao"

U komentarima su usledila podeljena mišljenja – dok su ga jedni, oni zadovoljni životom na selu, savetovali da ne čeka ni dan i da odmah krene u realizaciju svog sna, drugi su, takođe iz ličnog iskustva ukazali na sve izazove koje takva odluka nosi.

"Muško, 29 godina - evo već dva meseca živim na selu i nikad se bolje nisam osećao. Pošto je poljoprivreda kod nas takva kakva jeste, radim remote – to mi je siguran izvor prihoda, pa mi sve ostalo više dođe kao hobi (mada već zarađujem 18.000 dinara od jaja). Planiram da vremenom napravim svoju priču seoskog turizma, podignem par drvenih kućica i od toga živim, jer mi je muka više od monitora. Sava mi je na 800 metara od kuće i sam osećaj da kad zatvorim laptop u 17:00 mogu da odem da pecam, umesto da se guram u GSP-u, je raj. Trčati bos po kiši je najbolji osećaj!", napisao je jedan korisnik Redita.

"Definitivno preporučujem"

Drugi je takođe otkrio da se nije pokajao što je prešao na selo.

"Pazario pre šest godina imanje sa kućom i raznim objektima, renovirao povremeno tokom tih godina i sada ležim i čitam tvoju objavu sa osmehom. Definitivno preporučujem ljudima da veruju u sebe i da je sve moguće. Imam puno detalja oko imanja i procesa pa ne bih da davim, ali život na selu nema cenu! Verujte mi!", otkrio je on.

"Probao i gorka realnost me je lupila po glavi"

I dok su ostali pisali da imaju želju za životom van sistema, odnosno na selu, neki odmah, neki kada ostare, javili su se međutim i oni koji su probali ovakav način života ali koji su se apsolutno pokajali i odustali.

"Ima nas koji smo to hteli pa nas je gorka realnost lupila po glavi. Mnogo to dobro zvuči kada gledaš Amerikance na TV-u gde se oni maknu u neke krajeve i žive u skladu s prirodom. Samo što do tih krajeva ima odličan put, odličan internet i na 20 minuta ima odlična bolnica. Onda se naložiš pa probaš to u Srbiji. Realnost je – niko ne želi da živi od zemlje.

Počela 24-časovna akcija merenja brzine širom Srbije i Evrope: Više od 700 policajaca na terenu

Realno je trip da imaš baštu kao hobi, neki travnjak, neku voćku, možda par životinja, ali da je to plafon pet sati nedeljno oko svega toga, a ne da si full-time zemljoradnik koji 80-100 sati nedeljno u sezoni upucava u težak fizički rad. Već onako hipsterski – 5-6 sati nedeljno, imaš ono malo luka, paradajza svog, tri koke, jednu svinju, jednu dve koze da ne moraš da kosiš. A ti pare zarađuješ za laptopom.

I tu onda kreće problem:

• Odeš u pripi*dinu – internet k***, 4G postoji na papiru – ne radi
• Put – haha, prvi sneg i ti si zavejan, to što si uzeo džipa ne pomaže, shvataš da su ovi moderni džipovi smeće za kur**nje po gradu. Kupiš Ladu Nivu, najzad možeš da stigneš od kuće negde, ali nije to više to
• Onda kreneš da razmišljaš o deci. Super ako je sve 1/1, ali ne daj Bože da detetu bilo šta zafali, da se povredi ili bilo šta, prva bolnica koja od njega neće napraviti invalida je na tri dana jahanja
• Shvatiš da lokalna škola ne postoji ili postoji, ali je plač majke božije sa jednim učiteljem koji drži istovremeno svih prvih 4 razreda svima zajedno, a da u peti moraš da voziš dete pola sata svako jutro u drugo selo, a da školovanje od kuće ne funkcioniše

"Ljudi na selu nisu baš tako dobri"

I onda odustaneš. Eto, to ti je moja priča. Poštujem ko voli, ali to nije ono što sam ja hteo, niti što je bilo ko koga ja znam hteo kada je zamišljao da "batali IT i ode da čuva ovce".

Da dodam i ovo - ljudi na selu nisu baš tako dobri u odnosu na ljude iz grada iako se to pogrešno misli. Plus, za bilo koji posao ne možeš da nađeš nikoga jer je većina majstora pobegla iz sela u inostranstvo. Kada poljoprivrednici prskaju svoje njive, voćnjake – nije ti dobro.

Ako ostaviš kuću i baštu na 10 dana, ako želiš na more ili na neko putovanje, planiraj da sve može da bude uništeno i pokradeno... Vratio se u Beograd, kupio veliku kuću sa velikim dvorištem i ćao. To je off-grid, ali u gradu, gde koliko-toliko ima nekih zakona", otkrio je Srbin koji ipak nije bio zadovoljan životom na selu.


Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU