Zelene zgrade štede energiju, a ujedno spasavaju planetu

U Borči, u ulici Kulture je Solarni kulturni centar", "smart" kuća i eko dvorištance. Na krovu pametne kuće su solarni paneli i koristi se energija sunca, a tu je i solarni punjač za električni automobil. 

"Kuća je energetski efikasna kada ste uradili dobru izolaciju, kvalitetnu stolariju. Ako proizvodite struju iz obnovljivih izvora, u ovom slučaju preko solarnih sistema, vi dobijate energiju besplatno od sunca, platićete instalaciu sistema sad u ovom trenutku, period vraćanja investicije 5 do 7 godina najduže", kaže Nikola Bulj, osnivač Solarnog kulturnog centra "Eko dvorištance".

Gradovi širom sveta motivišu građevinske firme da se okrenu održivoj gradnji što omogućava i tržišni uspeh energetski efikasnih i stambenih i poslovnih zgrada.

"Ovde sam angažovana na projektu rekonstrukcije aerodroma Nikola Tesla. Treba da redukujemo ekološki otisak građevinarstva. To možemo učiniti zelenom gradnjom, izborom lokalnih građevinskih materijala, načinom gradnje, uz što manje otpada i uz što više zelenila. Težimo nultoj emisiji", kaže Mabel Miranda, arhitekta/stručnjak za arhitekturu aerodroma iz Francuske.

Istraživanja pokazuju da su troškovi održivih zgrada dugoročno niži od troškova izgradnje tradicionalnim načinima. Upotreba obnovljivih materijala, poput drveta, takođe može pomoći u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

"Zbog toga što se operativna energija polako prebacuje na obnovljivu energiju kao što su vetroparkovi, hidrocentrale u sledećih pet do 10 godina. Sto odsto energije u zgradama će dolaziti upravo od ugrađene energije, sve ostalo će biti obnovljiva i zato sad trenutno postoji velika velika potreba da se smanji količina betona i čelika koji se ugrađuje u zgrade", kaže prof. dr Aleksandar Pavić sa Univerziteta Egzeter iz Belike Britanije.

Zelena gradnja je jedno od rešenja da se smanji zagađenje, a o tome treba da se misli i u planiranju naselja.

"Divlja gradnja jako mnogo utiče na kvalitet vazduha, to je koncentracija objekata, koncentracija vozila, strujanja vazduha, to nije dobro usklađeno da cirkulacija vazduha bude takva da vazduh bude čistiji. Isto tako i ozelenjavanje tih delova grada gde se masovno gradi mnogo znači", kaže prof. dr Sanja Mrazovac Kurilić sa Fakulteta za ekologiju i zaštitu životne sredine Univerziteta Union Nikola Tesla.

Promene u građevinskom sektoru neophodne su i da bi se dostigao cilj da Evropa bude prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine.