ZBOG ČEGA JE BRANKO PEŠIĆ ZASLUŽIO DA MU SE ODUŽIMO POSTAMENTOM: Gradonačelnik koji je dao dušu prestonici (VIDEO)

Početkom nedelje na sednici Skupštine grada Beograda odlučeno je da će trojici nekadašnjih gradonačelnika - Milošu Savčiću, Vladi Iliću i Branku Pešiću biti podignuti spomenici u prestonici. Od pomenutih prvih ljudi belog grada kao jedan najuspešnijih ostao je upamćen  Branko Pešić kome bi spomenik trebalo da bude postavljen ispred zgrade Gradske opštine Zemun na Masarikovom trgu.

Pešić je bio na čelu Beograda devet godina tokom kojih su izgrađeni Palata Beograd, poznata kao “Beograđanka”, Mostarska petlja, auto-put kroz grad, most "Gazela", Terazijski tunel, osnovane kulturne manifestacije kao što su FEST i BITEF, i izgrađeni brojni sportski objekti i bazeni - gotovo na svakoj opštini.

Rečima “obijao je banke, provaljivao u radne organizacije, silovao gospođice iz aparata, tapkao pred SIV-om, džepario po GSP-u, lažno se predstavljao, falsifikovao dokumenta, poturao lažne novčanice, prodavao rog za sveću, varao na kartama, podmićivao - samo da bi naš Beograd bio veći i lepši. Hvala mu", Branka Pešića opisao je njegov savremenik pisac Dušan Radović.

Branko Pešić je bio i jedan od omiljenih gradonačelnika, koji je pribegavao raznim lukavstvima da bi obezbeđivao novac za gradske projekte - tako je namerno isključivao struju visokom jugoslovenskom političaru Edvardu Kardelju da bi vlasti uverio da je potrebna obnova elektromreže.

Imao vremena za sugrađane

Bio je gradonačelnik koji je lično učestvovao u gašenju požara.Pojedini Beograđani su znali njegov broj telefona što su obilato koristili.   sin nekadašnjeg gradonačelnika Lazar Pešić uz osmeh kaže da je sreća bila što u to vreme nije mnogo ljudi imalo telefon.

-Zemunci su dolazili nekad da pozovu nekog ili bi ga čekali ispred kapije. I on bi u povratku s posla sa svakim porazgovarao. Nas je to nekad i nerviralo, ali on je želeo da pomogne svima kojima je mogao, kaže Lazar Pešić.

Knjiga o Pešiću

Dokaz koliko su ga Beograđani voleli je i neobičan poklon koji je dobio 1. oktobra 1972. godine - za 50. rođendan. Knjigu velikog formata Pešiću u čast napravile su zajedno 23 najznačajnije javne ličnosti tog vremena. Svaku stranicu je ispunio jedan velikan - slikari Petar Lubarda, Mario Maskareli, Mića Popović oslikali su ili lepili crteže na stranice knjige. Pesnici su za Pešića skovali nove ili prepisali svoje pesme - Desanka Maksimović, Ljubivoje Ršumović, Brana Crnčević. Kompozitor Voki Kostić je ispisao note, a Duško Radović napravio je humorističku vest iz crne hronike s početka teksta o nepočinstvima "maloletnog B. P.".

Među autorima su i glumci Miodrag Petrović Čkalja, Ljuba Tadić, Mira Stupica, Milena Dravić, Dragan Nikolić i karikaturista Dušan Petričić. Ta knjiga se zajedno sa njegovom zaostavštinom odnedavno čuva u Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat". 

Ipak, Pešić nije samo bio omiljen među intelektualcima, već i među običnim svetom.

-Imao je fenomenalnu komunikaciju s ljudima - od seljaka na njivi i radnika u fabrikama do akademika, koji su nam dolazili u kuću, kaže njegov sin Lazar.

Radio za Beograd, a protiv Kardelja

Pešić, kažu, sve radio za Beograd - čak i ono što bi za neke bilo opasno. Unutar sistema i rigidnih pravila umeo je da nađe put i dobije podršku za ciljeve koje je smatrao važnim. Najteže je bilo nabaviti pare, naravno. Kako za auto-put, tako i za komunalne probleme. Edvard Kardelj, jedan od najviših jugoslovenskih funkcionera, trebalo je da obezbedi Beogradu novac za obnovu elektromreže, ali je on to odbijao. Tada je Pešić pribegao lukavstvu - naredio je tajno da se Kardeljevom domaćinstvu svakog dana isključuje struja po dva-tri sata.

-Za takve stvari morate imati sigurne ljude od poverenja, a Branko je imao. Zbog isključenja zvala ga je Kardeljeva žena Pepica da se žali i on joj je rekao da je to do velikog trafoa koji mora da se menja, priča Pešić.

Ubrzo, potom, elektromreža je zamenjena.

Nije se plašio Tita

Imao je specifičan odnos i sa predsednikom Josipom Brozom Titom - ogromno uvažavanje, ali ne snishodljivost. Iako je Tito živeo u vili na Dedinju njegovi obilasci glavnog grada, na poziv Branka Pešića, vodili su se kao zvanične posete Beogradu. Na jednom takvom obilasku prestonice, čelnici Beograda nabrajali su uspehe u gradu i fabrikama. Otvoren je bio hotel Jugoslavija, spremala su se nova naselja, blokovi na Novom Beogradu.

- Tito im na to kaže: `Vi se dosta hvalite, mogli biste imati i malo samokritike`, jer su se žalili da nema para, a Branko mu odgovori: `Mi se u svemu, pa i u tome, ugledamo na naše starije drugove`. Zavladao je tajac. Onda se Tito nasmejao i rekao `Pešiću, to je dobar šlagvort`, čega se Tito sećao i godinama potom", navodi Lazar Pešić.

Rođen i odrastao u Zemunu, već sa 20 godina pridružuje se partizanima 1942. i odlazi u rat. Učestvovao je u bici na Sutjesci u Drugom svetkom ratu, a kasnije je bio i ranjen.

Moć ga nije promenila

Čistokrvni komunista, školovani političar - završio je školu Saveza komunističke omladine Jugoslavije u kojoj su stasavali budući funkcioneri poput Marka Tepavca i Mirka Nikezića. Ipak, slava i moć nisu ga mnogo promenili.

-Pešićeva majka je prodavala cveće na pijaci dok je bio gradonačelnik. Imala je veliku baštu i on joj je čak pomagao u tome. Danas je tako nešto nezamislivo, navodi Viktor Lazić iz "Adligata". Porodica Branka Pešića poklonila je knjige, ordenje, ali i ormane i lične stvari gradonačelnika ovom udruženju uz uslov da ga ne posećuju političari.

Legat nije zvanično otvoren, ali dosad svako ko ga je posetio ispričao je poneku anegdotu, dodaje Lazić.

-Desio je jednom požar u zgradi lista Politika i Pešić je lično otišao da bude deo lanca i nosi vodu za gašenje. Peo se prvi na vatrogasne merdevine, to nam je jedna novinarka ispričala. Sad kad bi političar došao na takvo mesto samo bi pometnju napravio, navodi Lazić.

Voleo je šetnje, planinarenja, ali i muziku i kafane - znao je mnoge pesme i umeo je da razbije čašu o glavu.

Razbijao češe u kafani, a ostajao trezan

To se posebno svidelo supruzi jednog od američkih kongresmena, koji su 1976. bili u poseti Jugoslaviji.

-Bili su u restoranu Ušće sa delegacijom Amerikanaca, sa sve muzikom. Kad je Branko razbio čašu o glavu, oni su svi zinuli. Tada je supruga jednog od njih rekla mužu: `Ako me voliš i ti ćeš to da uradiš` i ovaj je uradio, mada se malo i posekao. Ipak, dokazao je ljubav, priča Lazar Pešić.

Do kraja života Branko Pešić je bio meraklija, iako je prestao da pije alkohol 1954, a i duvan je ostavio posle infarkta 1970. godine. Imao je sto u kafani "Central" u Zemunu. Međutim, kada bi neke poslovne večere ili sastanci to zahtevali, umeo je da naruči da mu konobari donesu sok od jabuke ili maline, u zavisnosti od toga da li njegovi sagovornici piju belo ili crveno vino. Koliko god se lumpovalo, on je ostajao trezan i često završavao poslove. Od 1965. do 1974. godine, koliko je Pešić bio predsednik Skupštine grada, izgrađeno je više od 80.000 stanova i jugoslovenska prestonica počela je poprima izgled metropole.

- U vreme Branka Pešića Beograd jeodjednom  počeo da se menja i postaje moderan grad, kaže za karikaturista Dušan Petričić.

Umeo da podmetne leđa

-Mi smo se čak pitali i `šta će nam Beograđanka, kad imamo Albaniju`, ali je on svakako promenio vizuru grada, dodaje Petričić, koji Pešića nije lično poznavao iako su obojica Zemunci.

Pešić je voleo i sport, posebno uživao u boks mečevima, često iz prvog reda.

"Umeo je, kažu, posle mečeva na ramenima da iznese šampiona kao pravi pravcati obožavaoci", priča Petričić.

Za vreme Pešićevog mandata izgrađeni su bazeni širom grada - Olimp na Zvezdari, Vračarski sportski centar sa bazenom, Šumice, 25. maj, Banjica, Košutnjak, Tašmajdan, Hala Pionir, Hala Pinki u Zemunu. Zato je iz njega ostao veliki broj nagrada i zahvalnica za razvoj sporta.

Razumeo milionski grad

Prema rečima istoričara Slobodana Selinića u vreme hladnoratovskih podela i unutrašnjih previranja Titu bilo je važno da Beograd postane moderan grad, pre svega zbog prestiža i ugleda zemlje u svetu. Tako se i 1967. govorilo o problemima sa kojima se suočila jugoslovenska prestonica.

-Za dvadesetak godina Beograd je od grada sa 300.000 stanovnika postao milionski grad, zahvaljujući mehaničkom prilivu stanovnika. To je bio teret sa kojim su se komunalne službe grada teško nosile, napominje Selinić.

Iako je u gradu napravljeno oko 60.000 stanova, nedostajalo je još toliko.

-Branko Pešić je Titu jezikom brojki objasnio posledice velikog demografskog rasta na život u gradu. Ukazao je da je za 4.000 dece, koliko se doselilo u grad 1964, trebalo izgraditi šest novih škola, navodi saradnik Instituta za noviju istoriju. Suština je u njegovom prisnom i iskrenom odnosu prema ljudima, pa je takav bio i prema Titu, direktan, opušten i neuštogljen. A i Tito je voleo da obiđe objekte građene u Beogradu i kritikuje urbaniste, navodi Selinić.

Kao ilustraciju citira deo njihovog razgovora u Gradskoj skupštini, 16. novembra 1967:

Beogradu rakija, a Sloveniji vino

-Podaci pokazuju da glavni grad apsorbuje u toku jedne godine 18.000 vagona pšenice, njegovi stanovnici pojedu 370.000 kilograma hleba, 9.000 vagona povrća i 6.000 vagona voća....", nabrajao je Pešić.

"A koliko se popije rakije?", upitao je iznenada predsednik.

"Onoliko koliko u Sloveniji vina", spremno je uzvratio Pešić.

Prema ovceni arhitekte Ljubice Slavković kao najvažniji doprinos Pešić novijem i drugačijem Beogradu, ne samo urbanistička postignuća, već i to što je poštovao i uvažavao struku.

Umeo da kaže: “Ako grešim obesite me”

Kao primer Pešićeve spremnosti da preuzme ličnu i političku odgovornost da odbrani neke projekte, navodi polemike oko izgradnje Mostarske petlje.

Postojala su dva projekta i odabran je arhitekte Brane Jovina i inženjera Jovana Katanića.

-Pešić je rekao: `Ako grešim, stavite tu tri bandere, jednu za mene i dve za njih dvojicu i obesite nas`".

"Lično je stao iza te odluke", napominje Slavković.

Kada je Lazar Pešić, Brankov sin, imao sedam godina - 1969. godine u Zemunu u Gornjoj varoši otvorena je osnovna škola.

-Blizu stare škole u koju je išao moj deda, tu u komšiluku, izgrađena je nova. Ogovarali su ga da je to uradio da bih ja išao u školu, što naravno nije bilo tačno, svedoči Pešić.

Samo na osnovu ratnih zasluga, a posebno političkih Branko Pešić mogao je da dobije stan ili da se preseli u neku od vila na Dedinju. On to nije želeo. Trudio se da ima "čist obraz" i želeo je da se i njegova deca ponašaju tako da može "mirno da spava".

-Indirektno nam je nabacivao da pazimo šta radimo i mi smo shvatali tu odgovornost, kaže Pešić mlađi.

Branko Pešić ima troje dece, ćerku iz prvog i dvoje iz drugog braka. Sinu je rekao da se nikad ne bavi politikom.

-Nije zaspao nikad, a da iz kreveta ne čuje da smo sestra i ja došli iz izlaska, opisuje svoje odrastanje.

Iako komunista, koji je do smrti branio lik i delo Josipa Broza, Pešić je porodicu često vodio u obilaske manastira, posebno fruškogorskih.  Branko Pešić je bio gradonačelnik dva mandata, koliko je bilo moguće po zakonu. Posle toga je imao funkcije u saveznoj vladi, ali je više bio čovek od "akcije i terena". Preminuo je 1986. godine i sahranjen je u porodičnoj grobnici.

Predvideo krah posle Osme sednice

-Kroz ceo Zemun su ljudi stajali u koloni dok smo išli na groblje", priseća se Lazar Pešić.

Malo pred smrt sinu je ispričao slutnje šta čeka Jugoslaviju, jer je poznavao potonjeg predsednika Slobodana Miloševića. Kao mladi komunista, Milošević je bio Pešićev šef kabineta u Skupštini grada.

-Negde 1985. rekao mi je da ako mu Stambolić da neku slobodu nagrabusiće svi. Toga se setio posle Osme sednice.

Osma sednica Centralnog komiteta (CK) Saveza komunista Srbije održana je 1987. godine i smatra se definitivnim razlazom Slobodana Miloševića i Ivana Stambolića, koji mu je dotad bio poput političkog oca.
Stambolić se privremeno povukao iz politike, a Milošević je devedesetih poveo zemlju u ratove.

-Znao je da je Milošević bio veoma sposoban, daš mu zadatak on će 110 odsto da ga završi, ali ako on mora nešto da smisli i odlučuje teško nama, zaključuje Lazar Pešić.

(Glas javnosti/BBC)

SKINI APLIKACIJU