ZAŠTO SE UBIJAJU VOJNICI? Nedostatak znanja i nesigurnost nadređeni kompenzuju vikom i pritiskom!

Ubije se vojnik na odsluženju vojnog roka S.P., koji čuva stražu u 72. Specijalnoj brigadi, koja bi, kako je najavljeno, morala da bude sastavljena od profesionalaca – za sistem odbrane je to „sitnica“, ne nađu za shodno ni da obaveste javnost.

 Na dan održavanja vežbe „Sadejstvo 2020“ na Pešteru, ubije se oficir u Sremskoj Mitrovici, i to je nevažno, gde da se kvari veličanstveni uspeh vežbe. Prošle sedmice se u Rači obesio vojnik. U poslednjih nekoliko meseci se, prema tvrdnjama iz sistema odbrane, ubilo šest-sedam pripadnika vojske, ali te stvari se „guraju pod tepih“, da se ne bi narušila slika o „sjajnom stanju“ u Vojsci Srbije.

          Prvo pitanje koje se postavlja jeste otkud vojnik na dobrovoljnom služenju 72. Specijalnoj brigadi? Pa iz prostog razloga što ta brigada, uprkos pompeznim najavama o „vraćanju stare slave“ (kao i 63. Padobranska) i ceremonijalnoj dodeli ratnih zastav, nikad nije zaživela kao brigada, nego je ostala na rangu bataljona, što je i bila od 2006. godine.

          Sujeta tadašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vulina  da se na papiru ima snažna vojska, a sve zbog podizanja korala, dovela je do toga da je u decembru 2019. godine donet ukaz o prerastanju 63. padobranskog i 72. izviđačkog bataljona Specijalne brigade u samostalne brigade.

          Vulin je, treba podsetiti, tada na svečnosti u pančevačkoj kasarni "Rastko Nemanjić" (onoj u kojoj se prošle sedmice ubio vojnik na straži) rekao da što Vojska Srbije bude bila jača i silnija, to će i mir biti dugotrajniji i sigurniji.

-Danas ispravljamo nepravdu prema onima koji su ginuli, ali i prema onima koje su ti heroji sačuvali, kao i prema pripadnicima koji su nosili slavna imena naših brigade -, rekao je Vulin i da bi „samo nezahvalan narod i samo bi neslobodna vojska, kojom komanduju stranci, odlučila da izgubi imena slavne 72. i slavne 63. brigade i da ih baci u prošlost, sakrije ih, umanji i zaboravi- rekao je sagovornik portala.

Mnogi su tad sumnjičavo vrteli glavom, jer nije lako od običnog bataljona pešadija napraviti brigadu, potrebno je tu ne samo ljudstva nego i logistike, a pogotovo ne specijalnu jedinicu. Ne postaje se “specijalac” preko noći, niti ih možeš kupiti u prodavnici “na kilo”, bio je rezigniran jedan penzionisani oficir specijalnih jedinica, dok je objašnjavao koliko muke, truda, znoja, pređenih kilometara u maršu i ispaljene municije je potrebno da bi se neko osposobio za takve zadatke. On je dodao i da je mogući način snižavanje kriterijuma za prijem na selektivnu obuku i za njen završetak, što je još opasnije, jer se dobijaju nedovoljno formirani vojnici za te namene, i nikad se ne zna kada će i gde “kiksnuti”.

Bilo kakao bilo, brigadama su u junu prošle godine uručene ratne zastave i one su zvanično formirane, sa kojim ljudstvom i tehnikom, kolika je popunjenost i slične stvari – vojna je tajna. Samo ilustracije radi, treba pomenuti da je u vremebivše Jugoslavije i velike JNA 63. padobranska brigada bila, sa sve vojnicima na odsluženju vojnog roka, veličine bataljona, ostatak su činili rezervisti. Kako Vojska Srbije praktično i nema rezervista, ili su oni u manjem broju od potrebnog, jer su mnogi od obveznika prešli starosnu granicu, taj problem je posebno izražen kod specijalaca, jer malo ko od rezervnih pripadnika bi mogao ispuniti potrebne norme za jedinicu. Prevladao je ipak marketing,

Koga kod  je kod Vulina bilo i viška, pa se tako desilo da vojnici na dobrovoljnom služenju čuvaju specijalce. Groteskna stvar.

Zašto ljudi odlaze na dobrovoljno služenje – prvenstveni razlog je prednost pri zapošljavanju u državnim organima i službama, što nije mala stvar, pogotovo u siromašnijim sredinama, kakvih je u Srbiji napretek. Vojska je tako postala socijalna kategorija, što je više nego loša stvar za čitavo njeno ustrojstvo, jer nema motivacije.

Prema saznanjima Glasa javnosti, vojnik koji se ubio je, nakon što je iz centra za obuku u Leskovcu prebačen u Požarevac, u tamošnji centar, tražio da napusti vojsku, ali mu to nije bilo dozvoljeno, čak mu je i zaprećeno da će morati da plati dotadašnju obuku ako to uradi, i mladić je odustao. A nadležni su ga poslali u prekomandu, ni manje ni više nego u 72. Specijalnu brigadu, gde su mu dali da čuva stražu. Da li je uopšte u njegovom kartonu i karakteristikama koje su došle iz Centra u jedinicu pisalo da je tražio da ode iz vojske, teško da će se ikad saznati, ali je očigledno da je u tom sistemu neki od šrafova zatajio. Da li u komandi u Požarevcu, ili u Pančevu, odgovor je nebitan, bitno je da se sve zataškava. Vojska ima psihologe, šta i kako oni rade, posebna je priča, kako kažu starešine – oni gledaju da se ne zamere komandantu, jer su pod njegovom nadležnošću i od njegove službene ocene im zavisi plata.

Ne treba smetnuti sa uma ni svojevrsno poniženje koje ti mladi ljudi dožive kad dođu pod komandu “specijalaca”, jer ovi sebe smatraju da su iznad ostalih i nije isključena ni jedna vrsta ponižavanja ili šikaniranja.

Vojsku sve više napustaju ne samo vojnici po ugovoru, nego i profesionalni oficiri i podoficiri, tražeći sebi ne samo lakši i bolji izvor egzistencije, nego i da sačuvaju dostojanstvo, jer neretko bivaju maltertirani bez povoda. O odlivu iz vojske dugo se ćutalo, a onda su nadležni nevoljno su progovorili. Sve uz obećanje koje se kao mantra ponavlja već nekoliko meseci – da će se povećati plate profesionalnim vojnicima.

-Ogromni su stresovi i pritisci u poslednje vreme. Evo ti proste situacije. Radiš skoro dve nedelje bez prestanka i onda dobiješ slobodan dan. Zovu te da dođeš da nešto doneseš, ili odradiš nešto što treba za dve-tri nedelje i što može da se napravi kroz redovan rad. Ili te pozovu sa slobodnog dan da ti saopšte ‘važnu’ rečenicu ili stav nekog od faktora u vojsci. Ili vam pošalju poruku da dođete i sa sobom od kuće poneste alat za izradu zaklona i rovova -, kaže za Glas javnosti jedan profesionalni vojnik.

Penzionisani visoki oficir, istovremeno, ukazuje i na činjenicu nedostatka profesionalnog podoficirskog kadra, koji treba da radi sa mladim vojnicima.

-Loš izbor vojnika, u želji da se što više popune jedinice. Slab rad sa ljudima, izostaje briga i drugarstvo. Plaće se ceh NATO modelu, po kome se podoficir postaje na šestomesečnom ‘liderskom kursu’, objašnjava on, podsećajući da su nekad postojale četverogodišnje srednje vojne škole, iz kojih su vodnici izlazili kao komplatne i formirane ličnosti i stručni podoficiri.
-Šta možeš naučiti nekog za šest meseci – ništa, posebno ne rad sa ljudima, o psihologiji vojnika da ne pričam. I onda taj nedostatak znanja i nesigurnost anuliraju vikom i maltretiranjem, davanjem bespotrebnih i besmislenih zadataka - zaključuje.

U kontekstu skretanja pažnje sa pravih problema, a u cilju veličanja vojske, s obzirom da je ona institucija kojoj građani najviše veruju, sagovornici vide i ponovno aktuelizovanje priče o vraćanju obaveze služenja vojnog roka, koja s vremena na vreme posluži u marketinške svrhe. Stručne i kompetentne ljude u vojsci o tome niko ne pita ni konsultuje, politika je iznad profesionalizma. A vojska i Ministarstvo odbrane takvih ljudi još imaju, nisu svi penzionisani. I svi se slažu u jednom - to je skup projekat, skuplji nego kad je ukidano, a tada je poprilično koštalo.

Naravno, pitanje je i čak i kad bi se uvelo ponovno služenje, čiji bi sinovi išli, a čiji izbegavali vojsku, na šta je lepo pre neki dan upozorio penzionisani general Božidar Forca, koji je na jednoj televiziji rekao kako se svi deklarativno zalažu za to, ali svoju decu ne bi poslali, izmislili bi razloge zašto ne mogu da idu, od izbegavanja poziva, tipa “nije kod kuće”, pa nadalje. O potvrdama o nesposobnosti za vojsku je posebna priča – ilustrativan primer je bivši ministar odbrane Vulin, koji je tvrdio da nije služio vojsku zbog dioptrije minus sedam. Javili su se potom mnogi ljudi koji su sa tom dioptrijom normalno išli u vojsku.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU