„Sada je period kada krpelji počinju da budu aktivniji. Prvo treba da se pripremimo za odlazak u prirodu – da nosimo svetliju odeću, duge rukave, duge nogavice i dublje patike, a kada se vratimo vrlo je bitno da pregledamo svoje telo, prevoje prepona, pazuha, vrat, ispod kose, da vidimo da li se neki krpelj zakačio jer je vrlo bitno, ako je zaražen, da ga skinemo u prva 24 časa”, rekla je dr Milena Turubatović iz DZ Savski venac.
Što se duže krpelj zadrži na telu veća je mogućnost prenosa bolesti i vrlo je bitno da, ako primetimo krpelja, ne radimo ništa samostalno.
Kako je doktorka istakla ne treba ga natapati ni alkoholom, ni benzionom, acetonom ili gasom.
„Ne dirajte ga i ne natapajte, već se javite najbližem domu zdravlja da bi medicinsko osoblje koje je stručno, pravilno ga skinulo. Kod lošeg i nestručnog skidanja krpelja veća je mogućnost zaražavanja”, rekla je dr Turubatović.
Ona je kazala da postoji mogućnost i davanja analize krpelja, da bi ispitali da li je zaražen.
„Neke labaratorije rade analizu. Kada se skine krpelj stavi se u fiziološki rastvor ili u običnu vodu i odnese se na analizu da bi se videlo da li je zaražen i ima bakteriju koja izaziva lajmsku bolest”, rekla je dr Turubatović.
Najbitnije je, navodi, pratiti mesto mesto uboda narednih mesec dana, zato što je moguće da se pojavi prvi simptom u smislu crvenila oko uboda, kada se opet treba javiti lekaru.
Kako kaže poslednjih godina imamo porast zaraženih krpelja jer je pre desetak godina taj procenat zaraženosti bio 20 do 30 odsto.
„Poslednjih godina istraživanja i sve analize koje se rade, pokazuju da je ta zaraženost krpelja na području Beograda bila i 70 odsto”, rekla je dr Turubatović.
Glas javnosti/Tanjug