Zaposleni Republičkog zavoda: Ministar Selaković nam preti zbog Generalštaba

Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite

„Ovu bandu treba rasturiti do kraja, i to samo na osnovu slova zakona, ni na koji drugi način“, rekao je ministar kulture Nikola Selaković na sednici Skupštine Srbije o zaposlenima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZZSK).

Deo njih je ovaj Selaković predlog poslanicima i narodu shvatio kao „ozbiljnu pretnju ličnoj sigurnosti, a ne samo kao pretnja rasformiranja Republičkog zavoda“, kaže za „Vreme“ Nenad Lajbenšperger, konzervator.

Selakovićeva pretnja je revanšizam

Objašnjava da „imajući u vidu postupanja policije u prethodnim mesecima, kada je ona ’delovala u okviru svojih nadležnosti’, pa tukla đake, studente, i građene na ulicama, a studente i profesore na fakultetu i kada postoje informacije i da se u policijskim uniformama pri nasilnim intervencijama policije nalaze i lica koja nisu policajci, onda ne osećamo sigurnost da nam fizički integritet neće biti zaštićen nekom mogućom intervencijom policije, ili ljudi obučenih u crno.“

„Sa druge strane, ta pretnja je svakako shvaćena kao revanšizam, kao priprema osvete za aktivnosti dela zaposlenih u Republičkom zavodu, i kao ono što nam je ranije rečeno ’da ćemo snositi posledice’ ako ne izvršimo brisanje Zgrada generalštaba iz Centralnog registra.“

Slučaj Žiča

Poslednje dve nedelje ministar Selaković moguće čak i svakodnevno kritikuje i optužuje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Zaposleni dokazuju da je sve netačno.

Kažu da, kada se govori o uspešnosti i neuspešnosti neke ustanove koja je pod ingerencijom države i u direktnom resoru jednog ministarstva, a u indirektnom još nekoliko, mora se biti svestan da to zavisi upravo od nadležnih ministarstava, Vlade i Narodne skupštine.

Pa ipak, ministar Selaković je u Skupštini naveo da je kraljevački Zavod, manastiru Žiča oduzeo status kulturnog dobra., da je „ukinuo područje zaštite de facto koje je desetinama hektara veliko, sveo samo na portu manastira, manastirsku crkvu“, te da je kraljevački Zavod  „umesto pod stalnu zaštitu kao dobra od izuzetnog značaja, stavio pod prethodnu zaštitu“.

Nenad Lajbenšperger kaže da „utvrđivanje nepokretnih kulturnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara od velikog značaja vrši Vlada Republike Srbije, a nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja Narodna skupština“.

To isto važi i za oduzimanje tih statusa. Znači da to nije nadležnost ni Republičkog ni bilo kog drugog teritorijalnog zavoda pa ni onog u Kraljevu.

Utvrđivanje zaštićene okoline

Zatim objašnjava da su se nakon Drugog svetskog rata menjali zakoni pa „ trenutno, za svako nepokretno kulturno dobro mora postojati i odgovarajuća zaštićena okolina. Zbog toga, Republički zavod i teritorijalno nadležni zavodi rade na revizijama ranije donetih odluka, i podnose predloge za utvrđivanje zaštićenih okolina za ona NKD koja ih nisu dobila ranije.

Manastir Žiča je u procesu utvrđivanja zaštićene okoline.

Lajbenšerger navodi da taj deo posla traje do tri godine i za to vreme prostor ili objekat dobijaju status prethodne zaštite. To je pravni mehanizam koji služi da zaštiti prostor odnosno objekat od nekontrolisanih radova, odnosno, primenjuju se mere kao da je reč o nepokretnom kulturnom dobru. Po zakonima naše zemlje, status prethodne zaštite može da da samo teritorijalno nadležan zavod za zaštitu spomenika kulture, ne i Republički.

Ministar Selaković ili nije znao ništa od ovoga, ili je neistinu proglasio za istinu rekavši da je kraljevački Zavod Žiči odredio prethodnu zaštitu kako bi određenim licima bila data dozvola za podizanje turističkog kompleksa sa olimpijskim bazenom, akvaparkom, bungalovima, salom za veselja.

Ni jedan predlog nije usvojen

Na kraju procesa utvrđivanja nepokretnog kulturnog dobra, RZZSK šalje pripremljeni Predlog ili nacrt odluke Ministarstvu kulture, koje sve to prosleđuje Vladi Srbije na odlučivanje.

„Od stupanja na snagu Zakona o kulturnom nasleđu (početkom 2023 godine), RZZSK je prosledio Ministarstvu kulture određen broj pripremljenih nacrta Odluka kojima se utvrđuje zaštićena okolina za određena nepokretna kulturna dobra“, navodi Lajbenšperger.

„Od 2023. do sada, nijedna od tih odluka nije doneta. Za neke je Vlada Republike Srbije donela svoja akta da se oni upute Narodnoj Skupštini na glasanje, a neki su čak i bili na dnevnom redu, ali do glasanja za njih nije došlo.“

Treba reći i da je u pripremi Predloga odluke o utvrđivanju zaštićene okoline manastira Žiča učestovalo i Ministarstvo kulture, „a sve nesuglasice koje su postoje su rešene, pa i deo njih koje je ministar pominjao u svom izlaganju“.

U okviru te procedure, RZZSK je novembra prošle godine objavio i javni oglas u cilju obaveštavanja sopstvenika, zainteresovanih organa i ustanova da je postupak pomenutog utvrđivanja u toku.

„U zakonskom roku, Republički zavod nije primio ni jedno mišljenje u vezi navedenog pokrenutog postupka, pa je jasno da ministrovo osvrtanje na to, zapravo ima funkciju obračunavanja sa Republičkim zavodom i njegovim stručnjacima zbog iskazanog stručnog integriteta i ličnih i kolektivnih hrabrosti pokazanih u suprotstavljanju protivpravnih radnji u kojima je ministar učestvovao“, istakao je Nenad Lajbenšerger.

Lažne optužbe i zbog drugih manastira

Osim da ne brine o Žiči, ministar Selaković je optužio RZZSK i da „ne štiti nasleđe na pravi način“, „da neće da mrdne prstom“ i povodom drugih manastira.

Zaposleni navode da je RZZSK angažovan na zaštiti i izvođenju konzervatorsko restauratorskih radova upravo na tim objektima zbog kojih ih Selaković proziva.

Kažu da se Crkva Svetog Nikole u Starom Slankamenu, kao i nekoliko drugih, nalazi u Programu rada Republičkog zavoda za 2026. godinu i da će svi biti finansirani preko Ministarstva kulture.

„Iako ne možemo da tvrdimo da je to slučaj, čini se i da su fotografije oštećenja koje je ministar pokazao pred Narodnom skupštinom i javnošću koja je pratila prenos upravo iz dokumentacije koju je Ministarstvu kulture dostavljao Republički zavod, sa obaveštenjima o stanju navedenih objekata, traženju sredstava za obnovu i slično“, piše u njihovom saopštrenju povodom ministrovih optužbi u Skupštini.

„Ministar pominje radove u porti crkve Sv. Apostola Petra i Pavla kod Novog Pazara kao neadekvatne, a zapravo je saglasnost na projekat i za same radove upravo stiglo od Ministarstva kulture RS, a za koji je pribavljeno i pozitivno mišljenje Međunarodnog komiteta ICOMOS-a, savetodavnog tela UNESCO-a s obzirom da se radi o svetskoj kulturnoj baštini.

Novac je vraćen u budžet

Takođe se ministar Selaković osvrće na arheološko nalazište Caričin Grad, a koje stručnjaci Republičkog zavoda pripremaju za upis na Listu svetske prirodne i kulturne baštine, no bez adekvatne podrške države i resornog Ministarstva. Naime navedeno arheološko nalazište je proglašeno za kapitalni projekat za Republiku Srbiju i odvojena su značajna sredstva za realizaciju tog projekta,. Međutim, neophodna saglasnost za korišćenje tih sredstava od Ministarstva finansija nikada nije stigla u Republički zavod, te je preko 70% sredstava vraćeno u budžet RS, što je u konačnici dovelo do nemogućnosti realizacije kapitalnog projekta.“

Ovo je deo šireg problema, pošto Republički zavod, tokom 2024. i 2025. godine nije dobio neophodne saglasnosti Ministarstva finansija za pokretanje javnih nabavki za veći broj svojih projekata i aktivnosti, pa je bio prinuđen da u budžet vrati desetine miliona dinara, o čemu ćemo pisati ovih dana.


Glas javnosti/V08S 

SKINI APLIKACIJU