ZAPOSLENI NE VOLE KANCELARIJE: Obavezni rad u kancelariji je razlog da se podnese otkaz?

Sve više firmi razmišlja i o nagrađivanju zaposlenih za dolazak u kancelariju - željenim zadacima, povećanjem plata ili napredovanjem u karijeri.

Poznata nemačka softverska kompanija SAP je, na primer, u januaru objavila da će nametnuti zahteve za rad u kancelariji. Od aprila se očekuje da zaposleni rade tri dana u nedelji u kancelariji - na licu mesta, s klijentima ili partnerima. Na pitanje javnog servisa zašto to radi, kompanija je odgovorila:

- Mi u SAP smo još uvek uvereni da uravnotežen odnos između rada od kuće i u kancelariji unapređuje produktivnost i inovacije, kao i dobrobit zaposlenih.

Eberhard Šik, predsednik Radničkog saveta u kompaniji SAP je protiv toga:

- Ne znam tačno šta šef SAP Kristijan Klajn očekuje od dolaska na posao. Možda njegovo šefovsko srce "krvari" zbog toga što ne može sve da kontroliše. Prvo o tome mora da se pregovara s Radničkim savetom, a to može da potraje.

Na kraju krajeva, kaže Šik, zaposleni su se prilagodili radu od kuće i u skladu s tim su se i organizovali. SAP je ujedno fizički ukinuo brojne poslove tokom pandemije.

- Ne znamo ni gde bi svi zaposleni mogli da sede - dodaje.

Osim planiranih kancelarijskih obaveza, u SAP će biti otkazana i planirana vanredna odsustva za očeve nakon porođaja njihovih žena.

- To je neozbiljno. Kao da smo nekakvoj u maloj kompaniji u kojoj patrijarsi odlučuju šta će da se desi - kaže šef Radničkog saveta.

On ukazuje da se mnogo toga promenilo otkako je Klajn počeo da rukovodi kompanijom i dodaje da je direktoru najvažnije da postigne finansijske ciljeve za 2025.

- Mnogo toga se žrtvuje za te ciljeve - kaže.

I u drugim kompanijama zahtev za povratkom u kancelarije izaziva nezadovoljstvo zaposlenih. Prema studiji Tehničkog univerziteta u Darmštatu, ako kompanija nema priliku da radi fleksibilno u pogledu lokacije i vremena, 24% zaposlenih to vidi kao mogući razlog za otkaz.

To je rezultat istraživanja u kojem je učestvovalo više od 1.100 zaposlenih, među kojima i visokokvalifikovani stručnjaci kao što su inženjeri, istraživači, doktori, pravnici.

- Zaposleni uglavnom vide mobilni i fleksibilan rad kao ogromnu dobit i nerado pregovaraju o tome da dolaze na posao. Dakle, ako poslodavac prisiljava zaposlene da dođu u kancelariju, onda to negativno utiče na njihovo zadovoljstvo i produktivnost, što povećava rizik od davanja otkaza - kaže Kira Fol, projekt-menadžer sa Tehničkog univerziteta Darmštat.

Kompanije moraju da računaju na odbojan stav zaposlenih ako im se uskraćuje mogućnost da rade na daljinu, ukazuje konsultant za firme Ridiger Mas.

- Takozvani "Coffee Badging" na primer, postao je svojevrsni tihi protest protiv vraćanja u kancelariju: zaposleni dolaze samo na važne sastanke i da bi pokazali svoje prisustvo, a onda se vraćaju u svoju kućnu kancelariju - objašnjava Mas.

U svakom slučaju, zahtev da se dolazi u kancelariju bez opravdanja mogao bi da odbije potencijalne radnike.

Ipak, rad od kuće ima i lošu stranu, naglašava Mas:

- Tokom pandemije, mnogi ljudi su se žalili da im nedostaje socijalna interakcija i da su digitalni sastanci bili naporniji od analognih. Mi ovde govorimo o umoru od video-konferencija.

Isključivo digitalno radno mesto posebno je neprikladno za mlade profesionalce.

- Za njih, rad sa udaljenosti ima previše sivih zona i samoorganizacija im je teška. Ipak, važno je i mladima dati mogućnost da rade od kuće - dodaje.

U Nemačkoj ne postoji zakonski utvrđeno pravo na rad od kuće. Međutim, ako se zaposleni i poslodavci slože, oni o tome mogu da sklope sporazum.

Ujedno, ponavljaju se pozivi političara da se to trajno reguliše zakonom. Nemački ministar ekonomije Robert Habek izjasnio se za pravo na rad od kuće - s obzirom na nedostatak kvalifikovanih radnika. To podržava i ministar rada Hubertus Hajl.


Glas javnosti/ N01S