ZABRINJAVAJUĆE : Sve manje interesovanja među studentima za OVAJ smer
Autor: Glas javnosti
Studenti koji se odluče za nastavničke smerove na fakultetima stipendiraće se od prve godine studija i iznos stipendija biće povećan, predviđeno je novim akcionim planom čije se usvajanje na Vladi Srbije očekuje tokom jula, rečeno je u Ministarsvu prosvete.
Ministarstvo prosvete svake godine raspisuje konkurs za stipendiranje studenata za nedostajuća zanimanja, kako bi se stipendirali studenti druge i treće godine studija koji studiraju matematiku, fiziku, informatiku, engleski, srpski i nemački jezik, a novim Akcionim planom biće promenjeni uslovi pa će se ovi studenti stipendirati od prve godine i iznos stipendija biće povećan.
Prijemni ispiti na fakultetima u Srbiji završavaju se 1. jula, a poslednjih godina beleži se trend smanjenja broja zainteresovanih srednjoškolaca za nastavničke smerove na fakultetima, što je pokazao i ovogodišnji upis.
Kako bi se rešio ovaj problem, osam dekana fakulteta sa nastavničkim smerovima – Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju sastavili su u martu ove godine, Platformu kojom je između ostalog predloženo da se daju stipendije za studente koji se opredele za nastavničke smerove, povećaju plate prosvetarima koje treba da budu za 30 do 50 odsto veće od prosečnih plata u Srbiji i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima, a povod za izradu platforme je nedostatak nastavnog kadra i sve manji broj studenata koji se upisuju na ove fakultete.
U Ministarstvu prosvete kažu da je Platforma dostavljena Ministarstvu, i da su u međuvremenu održani brojni sastanci sa predstavnicima univerziteta, fakulteta i studenata.
Vlada je formirala Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o finansiranju visokog obrazovanja, koji će biti rešen deo problema. Mere predložene Platformom su već bile deo predloga Akcionog plana za period od 2024- 2026 godine za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030.godine. Akcioni plan biće usvojen tokom jula meseca na Vladi Republike Srbije“, navode u ministarstvu.
Navode da se sagledavaju razni aspekti sistema obrazovanja, uključujući i stanje ljudskih resursa u obrazovanju, pa je tako i jedna od prioritetnih oblasti za osiguranje kvaliteta u douniverzitetskom obrazovanju i vaspitanju, koje predviđa Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja, i opšte osnaživanje nastavnika, njihovog profesionalnog razvoja i napredovanja, kao i opredeljenje za dalje unapređivanje sistema u ovom segmentu.
Šta su nam pokazali ovogodišnji podaci sa upisa
Na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru Opšta fizika, čiji diplomirani studenti ovaj predmet predaju kasnije u školama, prijavljen je samo jedan brucoš na 25 mesta. Na Filološkom fakultetu u Beogradu, najugroženiji je srpski jezik i književnost, na koji se ove godine prijavilo samo 34 kandidata, na planiranih 100 mesta.
Na Učiteljskom fakultetu na katedri u Novom Pazaru za smer Obrazovanje vaspitača, prijavilo se samo troje srednjoškolaca, a za obrazovanje učitelja 29., dok je za katedru u Vršcu za smer Obrazovanje učitelja prijavljeno četvoro. Na Hemijskom fakultetu BU za smer Nastava hemije, prijavljeno je samo sedmoro brucoša, a mesta ima za 25., dok je na Matematičkom fakultetu u Beogradu, na smeru Opšta matematika, prijavljeno 135 kandidata, a broj planiranih mesta je čak 250.
Nedostatak interesovanja za „nastavničke smerove“
Ovogodisnje interesovanje ne predstavlja iznenađenje. Budući da nam se ovo ponavlja vec nekoliko godina unazad, možemo govoriti o trendu, što svakako zabrinjava. Činjenica je da prosveta više nije atraktivna mladima pre svega zbog velikih pritisaka kojima su izloženi nastavnici, nemogućnosti napredovanja što je praćeno niskim zaradama, kaže predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov.
Kada je reč o opadanju interesovanja, ono je prisutno već nekoliko godina unazad, a uslovljeno je činjenicom da je dugo vremena trajala zabrana zapošljavanja u državnim službama, što je mladima zatvaralo vrata ka prosveti. S obzirom na to da završeni nastavnički fakulteti nisu davali mogućnost zaposlenja, mladi su se postepeno preorijentisali na druga zanimanja.
Činjenica je, kako kaže, da je gotovo nemoguće pronaći nastavnike matematike.
„Imamo podatke da su u pojedinim školama učenici gubili časove matematike i po dva meseca jer nije bilo moguće obezebditi zamene. Takođe, nastavnici informatike se sve češće zapošljavaju iz reda svršenih studenata privatnih fakulteta. Verujem da je u manjim sredinama situacija jos teža, pa me ne bi iznenadilo da matematiku predaju difovci jer se direktori cesto rukovode idejom da je i to bolje rešenje nego da učenici gube nastavu“, ističe Markov.
Pravo je pitanje ko će deci predavati u budućnosti, ocenjuje Markov.
„Ne postoje izgledi da će se nešto promeniti u postojećim trendovima, tako da je za očekivati da će se tražiti neka alternativna rešenja, a možda će država biti primorana i da sprovede određene reforme koje će otvoriti mogucnost, da poput nekih država na zapadu, jedan nastavnik predaje više srodnih predmeta, a klasični predmeti poput istorije, geografije, sociologije i slično bi mogli biti zamenjeni jedinstvenim predmetom“, naveo je on.
Dodaje da je pravo pitanje koliko će biti zainteresovanih među mladima da uopšte predaju u školama ukoliko se nešto drastično ne promeni.
„Međutim, treba imati u vidu da je za svaku ozbijniju promenu potrebno vreme, a to je upravo ono sto našem drustvu nedostaje“, zaključuje Markov.
Glas javnosti/N01S
SKINI APLIKACIJU
