Zaboravljeni heroj Srbije: Tragična sudbina Steve Popova, pilota koji je spasao ceo jedan grad

Postoje životne priče koje bi trebalo da budu uklesane u temeljima jednog naroda, ali su umesto toga ostale zakopane u prašnjavim fiokama zaborava. Priča o Stevi Popovu – pilotu koji je spasao čitav jedan grad, a zauzvrat dobio samo tišinu i nebrigu – jedna je od njih.

Zvao se Steva Popov, pilot. Ne influencer i ne političar. Ne čovek koji je tražio aplauze. Samo čovek koji je znao da se život brani delom, ne rečima.

U aprilu 1992., dok se Sarajevo raspadalo u krv i paniku, dok ljudi više nisu znali gde im je dom, a gde granica, Steva je leteo bez prestanka. Linija Beograd — Sarajevo — Beograd. Istim tim JAT-ovim Boeingom 707.

I izvukao 40.000 ljudi. Četrdeset hiljada, to je jedan ceo grad duša koje danas hodaju zemljom jer je jedan čovek odbio da bude deo tišine.

Na jednom od poslednjih letova, slomljen, iscrpljen, ne svoj… Vratio se nazad u Sarajevo samo zbog jednog deteta. Jednog jedinog. Jer majka je vrisnula da ga je izgubila na aerodromu. I dok su drugi spuštali pogled, on je pošao nazad.

To nije heroj iz filma. To je heroj koga smo sahranili u arhivu sopstvene nebrige.

U junu iste godine, iz Štokholma, vratio je reprezentaciju Jugoslavije, iako avion nije smeo da poleti.
Bez dozvole. Bez goriva. Bez politike. Samo sa odlučnošću čoveka koji još uvek veruje u „mi“.

Pilot povređen u padu sportskog aviona kod Subotice

A onda 2004. godine, država kojoj je spasao hiljade života ga je proglasila tehnološkim viškom. Kao staru stolicu. Kao pokvarenu sijalicu. Kao da vrednost čoveka staje u excel tabelu.

Steva Popov je podigao pištolj na sebe. Ispalio metak. I otišao iz sveta koji mu nije bio zahvalan.

Sahranjen je 6. juna 2015. godine, tiho i bez pompe. Na Gradskom groblju u Novom Sadu.

I sada pitaš šta da radimo sa tim?

Ne da kukamo.
Ne da glumimo patetiku.
Nego da pamtimo.
Da pričamo.
Da ne damo da ovakvi ljudi nestanu iz naroda.

Drama nad Balkanom: Pilot se onesvestio, kopilot brzom reakcijom spasio putnike

Jer narod koji zaboravi svoje Stevane, taj narod služi tuđim stolovima.

Ako te je ovo dotaklo možeš da podeliš.
Ne zbog mene, i ne zbog pregleda.
Nego zbog jednog čoveka koji je verovao da život vredi spašavanja.

Neka se zna da Steva Popov nije bio višak.
Bio je Srbija kakvu sanjamo.

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU