Portret Ene Verthajmer Džona Singera Sardženta: Slika koja je preispitala seksualne norme
Autor: Glas javnosti
Kako je njegov portret Ene Verthajmer pomerao granice?
Slikar Džon Singer Sardžent i jedna od njegovih muza, Ena Verthajmer, bili su dobri prijatelji. Njihov međusobni odnos je evidentan u upečatljivom portretu koji ju je naslikao u kavalirskoj fensi haljini zajedno sa elegantnim šeširom sa perjem. Široko se osmehujući dok se okreće da pogleda preko ramena, u ruci u rukavici stiska komad tkanine pažljivo zamotan da podseća na ogrtač. Metla koja viri ispod nje predstavlja ceremonijalni mač. Dinamična priroda portreta, koja ostavlja utisak da je Ena uhvaćena usred akcije, dovela je do italijanskog imena slike iz 1905. godine, A Vele Gonfie, što znači „punim jedrima” ili „sa guštom”.
Bio bi to krajnje neobičan portret u svim okolnostima, ali tim više što ga je naručio Enin otac Ašer Verthajmer, trgovac umetninama nemačko-jevrejskog porekla, rođen u Britaniji, povodom njenog braka sa finansijerom.
"Uopšte nije bilo uobičajeno prikazivati se u muškoj odeći. Za formalni bračni portret to je bilo izuzetno", kaže nezavisni naučnik Endru Stivenson. "Šešir sa perjem i ogrtač bili su odeća koju su nosili članovi Reda podvezice Britanske monarhije, koji je u to vreme primao samo muške članove“.
To svakako nije bila vrsta odeće u kojoj bi Sargentova ženska aristokratska klijentela pristala da bude viđena, ali to su bile žene sa kojima Sardžent nije osećao pravi afinitet. Amerikanac po rođenju koji je većinu svog života proveo u Evropi, Sargent se osećao kao autsajder u britanskom društvu i više je voleo one koji nisu bili vezani onim što je on smatrao zagušljivim kodeksima pristojnosti. "Nije smatrao da su mu konvencionalne, konzervativne Engleskinje veoma zanimljive. Voleo je veoma jake, često nezavisne žene", kaže Stivenson.
Ena Verthajmer je označila sve prave okvire, posedujući kvalitete koji su se dopadali kao prijateljica i dadilja. I ona i njena sestra Beti su pohađale Slejd školu umetnosti i Ena je nastavila da bude sama trgovac umetninama. „Po svemu sudeći, bila je veoma druželjubiva, zabavna i nekonvencionalna u svom maniru i govoru. Takođe je bila veoma visoka. Ova kombinacija faktora proizvela je ženu koja je bila veoma kosmopolitska u svom maniru i pristupu. dopuštaš da te vide“, kaže Stivenson.
Foto: twitter/printscreen
Iako je Ena očigledno imala bal tokom sednica, kritički prijem A Vele Gonfija bio je izrazito pomešan kada je portret bio izložen na Kraljevskoj akademiji 1905. Slikar Džon Kolijer pohvalio je njegovu „izuzetnu animaciju izraza”. Međutim, jedan umetnički kritičar je oštro primetio da Ena ima nepristojanu i nevaspitanu crtu u sebi.
Ova kritika je svakako bila snobovska i vrlo verovatno antisemitska. Potičući iz porodice nouveau-riche koja je imala smelosti da zaradi svoj novac, a ne da ga nasledi, Ena nije bila upoznata sa kodeksima ponašanja koji su vladali aristokratijom. U isto vreme, kako Stivenson primećuje, savremeni antisemitizam je osudio navodnu demonstrativnost jevrejki kao preteranu i nerafiniranu.
Međutim, činjenica da je Enin portret naslikan četiri godine nakon zajedničkog portreta nje i njene sestre koji je naišao na još oštrije kritike govori da njoj, ali i čitavoj njenoj porodici, nije bilo stalo do kritičara.
Na tom portretu se videla Ena, uzdignute glave, sa jednom rukom obavijenom oko Betinog struka, a drugom naslonjenom na poklopac velike kineske vaze, simbola izvora porodičnog bogatstva. Obe mlade žene obučene su u raskošne, smelo dekoltirane haljine. Oni zrače ličnim, pa čak i seksualnim samopouzdanjem, što je, čini se, izazvalo najgore od savremenog britanskog snobizma i predrasuda.
Foto: twitter/printscreen
Iako je „živost“ očigledno bila nešto što je konzervativno društvo smatralo da treba suzdržati, za Verthajmerove je to bilo nešto što se ceni. Ena očigledno nije osećala potrebu da obuzda svoju prirodnu efuzivnost za A Vele Gonfie, a Sardžent je izgleda bio oduševljen prilikom da je naslika na takav način. Njeno odbijanje da bude zaplašeno društvenim očekivanjima očigledno se dopalo umetniku koji je aktivno tražio društvo žena koje su delile sličan pogled, često ih slaveći u svom radu.
„Kretao se u pretežno umetničkim krugovima i ove žene su bile neke od njegovih najbližih prijateljica“, kaže Frensis Faul, lični predsedavajući za umetnost 19. veka na Univerzitetu u Edinburgu i viši kustos u Nacionalnim galerijama Škotske. Pored Verthajmerovih, u Sardžentovom krugu bili su i američka kolekcionarka i mecena Izabela Stjuart Gardner i britanska spisateljica Vajolet Pejdž, poznata kao Vernon Li, koja je bila u istopolnoj vezi sa Klementinom „Kit“ Anstrater Tomson. „Bio je manje konvencionalan od mnogih slikara portreta i mnogo je više prihvatao način života koji su vodile mnoge od ovih žena“, kaže Faul.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
