Glas Javnosti
Posta

ISPOVEST SRBA U ALBANIJI: Deda Hivzo nije hteo reč albanskog da nauči! MI SMO U SRBIJI SRCEM I DUŠOM!

Društvo
Autor: Glas javnosti

Duga istorija sistematske asimilacije, potiranja tragova srpskog naroda koji je na tlu današnje Albanije živeo od ranog srednjeg veka, na vrhuncu je bila u vreme kralja Zogua i kasnije, totalitarnog režima Envera Hodže.

Pre tri decenije, menja se položaj oko 40.000 Srba, koliko ih je ostalo u Albaniji, baš kao i čitavo albansko društvo, sada oslobođeno stega i bunkera.

U Dermensu, na jugu Albanije, srpska porodica Rizvani važi za jednu od najnaprednijih. Imetak i obraz su stekli teškim radom i poštenjem, a kada se pomene Srbija, ne zaigra im samo oko.

"Pamet mi je tamo, opet. I sada kada govorim s vama, meni je pamet tamo", priča Faik Rizvani iz sela Hamilj kod Fijera.

Tu pamet, kao amanet, nasledili su od dede koji je iz Srbije došao u Albaniju, sestri na svadbu, i silom prilika tu ostao, iza gvozdene zavese, koju je spustio Enver Hodža.

"Čekao nekad, da se vrati, zatvoriše granice, zatvoriše sve... i ostao ovde. Jeste svake muke imao, ne možeš da živiš negde gde ne možeš da vidiš ni majku, ni oca, ni braće", kaže Hasim Rizvani iz tog sela.

Faik dodaje da kada bi otišao, vratio bi se posle dva dana.

"Nije mogao, komunističko vreme, granice se zatvoriše na četiri strane, svi u zatvor smo bili ovde u Albaniju", ispričao je Faik.

Hasimov i Faikov deda Hivzo je malo i retko govorio albanski. Bio je to njegov lični obračun sa državom koja ga je odvojila od porodice. Skućio se i radio u selu kraj Fijera, a decu učio da vole Srbiju, koju nikada nisu videli.

"Mi koji govorimo srpski ovde, u Albaniji, imamo osamdeset godina. Pre osamdeset godina je stigao moj deda, a mi i dalje čuvamo jezik", kazao je Faik.

Deda Hivzo je uporno 40 godina pisao vlastima - tražio je pasoš i dozvolu da pređe u Jugoslaviju kako bi video svoje.

Jednom je u kovertu stavio i novac, uz opasku da vlast, možebiti, nema para za pismo, pa on šalje i za taj trošak.

Bilo je to devedesetih godina prošlog veka i prvi put, a nešto pre smrti, posetio je svoj rodni kraj. Njegovi potomci sada imaju dvojno državljanstvo, a jedan praunuk je, uz stipendiju Srbije, u Beogradu završio fakultet.

"Da sam živeo na nekom drugom mestu, manje bi se o svemu razmišljalo. Za nas je Srbija nešto posebno, znamo da postoji neko ko misli na nas", smatra Hasim.

Faik kaže da im je od dede ostala ljubav.

"Dokle je granica srpska, to je Srbija – mi smo u Srbiji. Granice srpske gde su. Ali ovde živimo, ovde gradimo, dobro je. Slobodni smo, kao i svi drugi", rekao je Faik.

Tako govore braća Rizvani, potomci Hivza iz Ribarića, o sudbini Srba-Albanca. A nisu jedini. Oko Fijera ima još porodica koje pamte svoje poreklo, i stotinu dece koja bi učila srpski jezik samo da se, kako je obećano, ponovo otvori srpska škola.

(Glas javnosti/RTS)

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR