Za čuvanje dece posle nastave, roditelji plaćaju i po 30.000 dinara! PRODUŽENI BORAVAK KAO DOBAR BIZNIS

Otvaranje ustanove za produženi boravak za đake postalo je veoma unosan biznis. Iz godine u godinu broj ustanova koje pružaju ovu uslugu raste, a raste i broj roditelja kojima je ona neophodna, pa su već sada poštanski sandučići i školska dvorišta prepuni flajera sa ponudama.

U državnim osnovnim školama produženi boravak dece je besplatan, plaća se samo obrok za dete. Po zakonu može da se organizuje od prvog do četvrtog razreda, ali kada dete završi drugi, izgledi da će ostati u boravku su mali. Od trećeg razreda sledi snalaženje, kako ko zna i ume.

Takođe, produženi boravak ne postoji u svim osnovnim školama, pa roditelji čija deca pohađaju nastavu u ustanovi koja nema dovoljno prostora ili nastavnika, imaju ogroman problem kako da se organizuju sa decom posle kratkotrajne nastave. Kako je po zakonu zabranjeno da deca mlađa od 12 godina ostaju sama kod kuće, a oni zbog poslovnih obaveza ne mogu da budu sa njima, mnogi roditelji odlučuju se za privatne boravke.

Anina ćerka od septembra kreće u prvi razred. U njenoj školi u Beogradu boravak postoji, ali su roditelji od učitelja čuli da je u njemu previše dece i da ne služi svrsi koju bi trebalo da ima.

– Pošto smo čuli da boravak u toj školi nije baš dobar i da većina dece ide u privatni, upisali smo i mi našu ćerku tamo. Pre nekoliko dana smo se dogovorili sa vlasnicima da kreće od septembra. Savetovali su nam da požurimo, da bismo dobili mesto, jer za privatne boravke vlada prava navala – kaže ona.

Ana objašnjava da boravak za mesec dana košta 30.000 dinara.

– Boravak radi od 7 do 18 sati, što nama odgovara zbog posla, jer oboje radimo i nema ko da je uzima iz škole. Tamo imaju doručak, u slučaju da se ide popodne u školu, i ručak – kaže ona.

Sam prostor je podseća na privatni vrtić, sa mnogo manje đaka u učionici.

– Dele ih u nekoliko grupa, ne bi trebalo da bude više od 15 đaka u grupi. Kada se završe časovi u školi, radnici boravka ih čekaju ispred i svu decu vode do boravka. Tamo u grupama rade domaće zadatke sa učiteljima, obnavljaju gradivo. Imaju i vremena za igru i slobodne aktivnosti, a u boravcima postoje i škole jezika, glume, klavira i slično, što se posebno plaća – objašnjava naša sagovornica.

Postoje preduzetnici koji se opredelili samo za držanje produženog boravka, ali ima i onih koje organizuju već popularni vrtići, igraonice ili edukativni centri. Otvaraju se u blizini škola, a što zvučnije ime, to je jača cena. Ove ustanove u oglasima kao prednost napominju male grupe, posvećen rad, stručan kadar, kreativne radionice, pripreme za kontrolne.

U zavisnosti od opštine, prepoznatljivosti i uslova koje nude, boravci na mesečnom nivou koštaju od 150 evra, ali najčešća mesečna cena iznosi oko 30.000 dinara. Pojedini nude i čuvanje dece na dnebnom nivou, kada zatreba roditeljima, i ta usluga se plaća oko 2.000 dinara po danu.

Strogih pravila za organizovanje ovih boravaka za sada nema, sve je na želji i volji preduzetnika koji je posao pokrenuo i na opredeljenju roditelja da pristane, ili ne pristane na uslove koje nude. Zajedničko za većinu je da sa decom rade školovani učitelji, dok se veličina prostora, brojnost grupe, sadržaj obroka i dodatne aktivnosti razlikuju od boravka do boravka.

Glas javnost/B10S 

SKINI APLIKACIJU