Vujić: Promena organizacije tužilaštava i osnovnih sudova je legitimna
Autor: Glas javnosti
Skupština Srbije ima pravo da postavi pitanje odgovornosti i smene nekog kog je izabrala, rekao je ministar.
Ministar pravde Nenad Vujić smatra da je legitimno da se promeni organizacija tužilaštva i beogradskih osnovnih sudova, kao i da Skupština Srbije ima pravo da postavi pitanje odgovornosti i smene nekog kog je izabrala, takođe i da li je mreža sudova i tužilaštava funkcionalna i zašto određeni rezultati izostaju.
Povodom predloga za integrisanje unutar sistema Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, kaže da organizacione stvari treba da budu posledica temeljnih analiza.
O integrisanom modelu
"Oko 70 odsto zemalja članica EU ima integrisani model, retke su zemlje i to su samo velike, bogatije zemlje koje imaju tzv. specijalni model. Ako je jedna Danska, Austrija, Holandija, Slovačka, mnogo bolje pozicionirane na listi, gde je percepcija korupcije smanjena, znači da vidimo, jer mi se godinama ne pomeramo kada govorimo o korupciji i organizovanom kriminalu. Slovačka je, na primer, pre par godina napustila model specijalizovanog i prešla na integrisani model unutar sistema. Integrisani model podrazumeva da vam je usklađeno sud i tužilaštvo", kazao je za Pink.
Istakao je da je tužilaštvo samostalno, a da je sud nezavisan. rema rečima ministra Vujića, integrisanim modelom se pospešuje efikasnost samih postupaka jer je uočeno da određeni postupci iziskuju prevelike troškove ili previše dugo traju.
"Vi u ovom trenutku imate vezano za nadstrešnicu, imate u Višem tužilaštvu u Novom Sadu, Višem u Beogradu i pod Tužilaštvom za organizovani kriminal. Jesu različiti, da kažem, uglovi, ali su lica manje više ista protiv kojih se vodi postupak. I onda imate situaciju, šta ćemo ako jedni donesu jednu odluku, a drugi drugu. Jedni vode postupak sa jedne strane, drugi sa druge i vi onda možete da imate problem", ukazao je Vujić.
Osvrćući se na presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je urednici portala "Novosti" Andrijani Nešić izrečena zabrana da obavlja posao urednika u narednih godinu dana i u obavezi je da plati novčanu kaznu zbog krivičnog dela uvreda, Vujiće je rekao da je takav način kažnjavanja novinara neprihvatljiv prema praksi Evropskog suda za ljudska prava i da predstavlja pritisak na medije.
Praksa Evropskog suda
"Novinari imaju pravo na komentar i na mišljenje koje mogu da iznesu. Ovo je prvostepena presuda, videćemo i drugostepenu, ne mogu da komentarišem pojedinačnu presudu", dodao je Vujić.
Istakao je da se u praksi Evropskog suda za ljudska prava, u predmetima koji su se vodili protiv Portugalije i Austrije, pokazalo da je iznos koji je dosuđen novinarima da plate preveliko opterećenje i sam taj teret predstavlja jednu vrstu uništenja medija.
Vujić je dodao da je praksa Evropskog suda pokazala i da je neprihvatljivo da se novinari kažnjavaju zabranom rada.
"U predmetima protiv Rumunije i predmet protiv Portugalije, gde je izrečena mera zabrane obavljanja novinarskog posla, Evropski sud je vrlo jasno rekao da je to suprotno sa članom 10, bez obzira što je vremenski ograničena na godinu dana, i da je apsolutno neprihvatljiva za Evropski sud za ljudska prava", naveo je ministar.
Glas javnosti/ E02S
SKINI APLIKACIJU
