Više temperature od 40 stepeni Celzijusa u hladu i žega i vrelina koja topi asfalt izazivaju ne samo poteškoće sa disanjem i prekomerno znojenje, već i nervozu kod najzdravijih i najstabilnijih.
- Ovako velike vrućine utiču i na našu psihu, kao što utiču na naše srce i ceo organizam - kaže psihijatar prof. dr Jovan Marić.
Kako Marić ističe visoke temeparature vazduha uz veliku vlažnost utiču na pojačano lučenja pojedinih hormona koji uzrokuju naglašenu nervozu i kod zdravih, a naročito kod bolesnih ljudi.
- Pojačano lučenje hormona, među kojima su serotonin i testosteron, izaziva nervozu i anksioznost i kod ljudi koji su psihički potpuno zdravi. Postajemo agresivniji i imamo manje strpljenja, svadljiviji smo - objašnjava profesor Marić kakve su reakcije na veliku vrućinu.
Prema rečima psihijatra ovo vreme je posebno "teško" za pacijente sa psihijatrijskim bolestima.
- Duševni bolesnici su leti inače napetiji i anksiozniji i imaju pravo da budu takvi. Ali bi trebalo povesti računa, jer toplo vreme kod njih posebno podstiče agresivnost. U toj situaciji skloniji su nasilju, pa je zato leto period u kome se broj samoubistava i ubistava povećava - kaže prof. Marić.
Profesor Marić rekao je da bi svi oni koji imaju u porodici psihijatrijskog pacijenta, u ovim vrelim danima posebno trebalo da obrate pažnju na njega.
- Ukoliko imate nekoga u porodici ili u okruženju ko pati od nekog psihičkog poremećaja, trebalo bi posebno da obratite pažnju kako se ponaša, da li je depresivniji ili agresivniji ovih dana. U ovako vrelim danima sklonost ka suicidu može da bude naglašena – rekao je profesor, a prenle Novosti.
Marić savetuje da niko bez preke potrebe ne izlazi napolje između 10 i 17 sati dok traju velike vrućine, da se provodi vreme u umereno rashlađenim prostorijama i da se uzima što više tečnosti, da se nosi lagana pamučna garderoba i da se izbegavaju velike gužve koje stvaraju dodatnu nervozu kod ljudi.
(Glas javnosti)