Вирус још није скроз дешифрован: Чињенице о новој зарази

Просечно време инкубације ковид-19 је 14 дана, а код неких и до 27. Циљаног лека против овог вируса нема и заправо се лече компликације болести. Нарочито опасан за оне који већ имају неку хроничну болест

Вирус којим је досад заражено више од 120.000 људи у свету, иако је већ дуже од три месеца у циркулацији, научно још није до краја сециран. Сазнања до којих се досад искуствено дошло, највише анализом информација из Кине, епицентра заразе, узимају се с резервом. Разлог је што су у досадашњем току епидемије, која је у среду проглашена за глобалну светску претњу, нове информације допуњавале почетне ставове, а неке и значајно модификовале. И када се искључе теорије завере да је вирус направљен у лабораторији, које није подржао ниједан озбиљан стручњак, остаје чињеница да се о ковиду-19 шири више заблуда него што засад има научних истина.

Релативне су и теорије о самој природи вируса: од тога да је респираторни, до тога да је стомачни, мада су у Кини која је досад најтеже погођена епидемијом, стручњаци нову заразу дефинисали као "Вухан пнеумонија", и тиме је сврстали међу респираторне заразе. Ни време инкубације од 14 дана не може се сматрати "светим писмом". Чињеница је да су се код већине оболелих досад симптоми испољили у року од 14 дана, али у неким случајевима и после 24 до 27 дана.

Случајеви из Кине потврђују да први негативан тест није значио и дефинитивно негативан резултат на вирус корона.Наиме, у више случајева догађало се да је био позитиван тек четврти тест, иако су особе време између тестирања провеле у кућној изолацији, без контаката.

Држава предузима мере заштите, постоје планови збрињавања сумњивих и оних код којих се лабораторијски потврди вирус,али ниједан здравствени систем не може да буде спреман за сценарио који се догађа у Италији, која више нема места у болницама да збрине све којима је неопходно болничко лечење.

ЧИЊЕНИЦЕ О НОВОЈ ЗАРАЗИ

ТЕГОБЕ које изазива вирус корона у великој мери личе на симптоме сезонског грипа, и само анализом крви може да се утврди да ли је у питању ковид-19.

Како се лечи?

Засад се комбинују разне терапије, јер циљаног лека против овог вируса нема и заправо се лече компликације болести. У тежим случајевима оболелима се даје кисеоник кроз маску, а у најтежим се прикључују на респираторе, односно вештачка плућа.

Колико траје опоравак?

Нити сви који су дошли у контакт са вирусом оболевају, нити се код свих оболелих развија зараза истог интензитета. Светска здравствена организација полази од тога да се у 80 одсто случајева ради о лакше оболелим пацијентима, 14 одсто оболелих вирус погађа тешко, а код шест одсто се развије критична форма болести. На основу искуства у Кини, засад се сматра да опоравак код лакших облика траје око две недеље, а код тежих три до шест недеља.

Да ли је опаснији од грипа?

Од сезонског грипа умире између 0,1 и 0,2 оболелих, док је од вируса корона смртност, бар према досад расположивим подацима, већа, и варира од два до пет одсто. Дефинитивна слика моћи ће да се "извуче" тек на основу егзактиних података по завршетку епидемије.

Ко је најугроженији?

Овај вирус показао се као нарочитио опасан за старе људе, и то не толико због старости, него због хроничих болести које људи углавном имају у поодмаклом животном добу.

На узорку од 1.000 оболелих у Кини је утврђено је да је старих између 60 и 69 година смртност износила 3,6 одсто, у популацији између 70 и 79 година - осам одсто, а код старијих од 80 година - 14,8 одсто. То, међутим, не може аутоматски да се преслика и на Европу. У Италији је, према устраживањима до 4. марта, просечна старост оних који су умрли од последица инфекције овим вирусом била 81 година. Према последљим подацима просечна старост умрлих је 65 година.

Опасност од смртног исхода повећавају хроничне болести: дијабетес, кардиоваскуларна и плућна обољења, као и малигне болести.

Оболевају ли и деца?

Да, али према ономе што се досад зна, у знатно мањем проценту него одрасли. Међу 70.000 испитаних случајева у Кини, један процент оболелих били су млађи од 10 година. Вирус је "заобилазио" и тинејџере. На истим узорку, један одсто оболелих било је из узрасне групе од 10 и до година. Такође, нису утврђени случајеви преноса инфекције са деце на одрасле, што је код грипа најчешћи пут ширења инфекција.

SKINI APLIKACIJU