Muzičar Vladimir Lešić, rodio se 1962. godine u stanu od 130 kvadratnih metara u Dositejevoj ulici. U njemu je, kako priznaje, vladala "neprijateljska atmosfera izbegličkog kampa", jer je, pored njegove, u stan bilo useljeno još šest porodica. A, pre otimačine privatne imovine od strane komunističkog režima, njegov pradeda se, na jednoj francuskoj listi najbogatijih ljudi tog vremena, nalazio na jedanaestom mestu u Evropi, a u njegovim firmama pred Drugi svetski rat radilo je 50.000 ljudi!
Još od 1997. godine Vladimir Lešić se javno angažovao za povraćaj imovine.
Živo se seća poslednje posete radnika DB-a njegovoj porodici, negde krajem 1987. godine.
-U pola noći upadaju dva bilmeza u onim odelima živih boja, kakva su tad bila popularna među seljacima. Sećam se smrada luka i alkohola. Pokojna majka i ja bili smo sami u stanu. Vade udbaške iskaznice, mašu mi njima oko glave. Sedaju kao da su u svojoj kući. Urlaju. Pitaju za ujaka Dragoslava Jovanovića, arhitektu u Parizu, za Radeta Acovića u Ženevi, pitaju zašto se moji rođaci Vera i Miloš Savčić u Čikagu ne javljaju našem konzulu. Jedan od njih, neki brka, neprestano namešta pištolj. Majka plače, drži me za rame, ja sam tada bio klinac – govorio je nekada Lešić za Glas javnosti.
2003. godine sakupljeno je 98.000 potpisa građana za predlog zakona o povraćaju otete imovine, koji obavezuju Skupštinu Srbije da ga stavi na glasanje po hitnom postupku. Ali, to nije učinjeno.
Ovo je procena vrednosti njegove “zamalo” imovine:
-Ako uzmemo da je velika devalvacija i brisanje nula izvršena neposredno pred tu otimačinu izbrisano 4 ili 6 nula, to je tada vredelo oko 100.000.000 dolara ili današnjih 100 miliona evra. Petnaest stambenih zgrada i šest poslovnih pripadali su njegovoj porodici - kaže Vladimir za Kurir.
Trenutno je u procesu imanje u Užičkoj, na kome je prvo živeo Tito, a onda i Milošević.
(Glas javnosti)