SRBI U LIPLJANU DVE DECENIJE POSLE POGROMA: Grčevita borba za ostanak i opstanak (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Napuštena imanja i kuće i, sa druge strane, visoke zgrade koje okružuju crkve Svetih Flora i Lavra i Vavedenja Presvete Bogorodice - slika su Lipljana, grada u kome je nekada živelo 5.000 Srba, 20 godina posle martovskog pogroma.
Pogrom nad Srbima u Lipljanu nastavljen je i u danima nakon 17. marta, kada je, prema rečima sagovornika, 2.000 albanskih ekstremista krenulo "u pohod" na Lipljan.
Lipljanski paroh, otac Dragiša Jerinić rekao je da je sa napadima na Srbe u Lipljanu nastavljeno i nakon Pogroma, u cilju proterivanja Srba koji su ostali.
"Martovski pogrom u Lipljanu je trajao nekoliko dana, nije samo 17. i 18. marta, već duže. U narednim danima usledile su pljačke da bi uništili i ono malo što je ostalo srpskom narodu, da nikako nemaju gde da se vrate.
Nastupio je period obnove kuća. Mislilo se tada da će se narod vratiti, ali atmosfera je bila takva da niko nije mogao da se vrati. U centru Lipljana se skoro niko nije vratio, svega jedan procenat, a i oni su proterani. Danas u centru grada imamo manje od deset porodica", rekao je otac Dragiša.
I bombardovanje 1999. godine i Martovski pogrom organizovani su, prema rečima oca Dragiše, u cilju proterivanja srpskog naroda.
"U tome nisu uspeli, jer narod zna da je samo u našim svetinjama i kroz molitvu moguć ostanak i opstanak, jer svi Sveti mučenici kosovski su nas zastupali pred Gospodom i samo na taj način smo mogli da ostanemo i opstanemo", rekao je otac Dragiša.
Oni koji su preživeli taj tragičan događaj, 17. marta sećaju se sa strahom u glasu. Zoran Simijonović rekao je da se Srbi koji nisu napustili Lipljan bore da tu i ostanu.
"Najveći deo nije sa nama, ako nas je bilo 4.000, sada nas je svega pet odsto. Ne mogu nii tačan broj da kažem jer ljudi odlaze. Sumorna je situacija, mi koji smo ostali borimo se koliko možemo, okupljamo se ovde u crkvi. Velike probleme je napravila 2004. godina. Iseljen je srpski deo, finska vojska nas je napustila, jednostavno se izmakla i dozvolila pogrom. Dobar deo Lipljana je zapaljen, ostalo je nekoliko porodica. Skoro se niko nije vratio", rekao je Simijonović.
Incidenti se dešavaju i danas. Prema rečima Čedomira Mitrovića, neizvesna situacija tera one koji su ostali da razmišljaju o napuštanju ognjišta i kuća koje su celoga života gradili.
"Kada sam ja išao u osnovnu školu bila je samo jedna albanska kuća, sada je skoro obrnuta situacija. Otišli su Srbi, ostao je nas vrlo malo. Nekada nisam mogao da zamislim da prodam kuću, sada sam star, ne mogu da radim fizičke poslove, i razmišljam da prodam kuća. Imamo pritisak, skoro su nam razbili prozor. Ušli u dvorište i ciglom gađali. Preprašili smo se, mislili smo da je zemljotres. kada smo videli staklo, shvatili smo o čemu se radi", rekao je Mitrović.
Lipljan je nekada bio srpska urbana sredina sa 5.000 Srba. Od 1999. do 2004. godine taj broj je smanjen na 3.000, da bi nakon Pogroma u gradu ostalo svega 300 Srba.
Glas javnosti/Kosovo onlajn
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
