Penzionisanje u Evropi: Trendovi i reforme koje oblikuju budućnost

Prema OECD podacima za 2022. godinu, prosečna starosna granica za penzionisanje u zemljama OECD-a iznosila je 64,4 godine za muškarce i 63,6 godina za žene.

Starosna granica za odlazak u penziju varira širom Evrope, reflektujući različite ekonomske, socijalne i demografske uslove u pojedinim zemljama. Prema dostupnim podacima, Francuska se ističe sa relativno niskom starosnom granicom za penzionisanje, dok su zemlje kao što su Danska, Island i Norveška na drugom kraju spektra sa visokom granicom.

Francuska je nedavno bila u centru pažnje zbog kontroverznih reformi penzionog sistema koje su izazvale brojne proteste. Ove reforme odražavaju širi evropski trend postepenog povećanja starosne granice za penzionisanje, u skladu sa demografskim promenama i finansijskim izazovima penzionih sistema. Francuska je planirala postepeno povećanje granice za penzionisanje, što je deo širih reformi usmerenih na održavanje finansijske održivosti sistema.

PRVI PACIJENT PRIMIO EKSPERIMENTALNU VAKCINU PROTIV RAKA: Da li je ovo revolucionarni korak za čovečanstvo?

Prema OECD podacima za 2022. godinu, prosečna starosna granica za penzionisanje u zemljama OECD-a iznosila je 64,4 godine za muškarce i 63,6 godina za žene. Međutim, postoje značajne varijacije između zemalja. Na primer, Turska ima znatno nižu granicu za penzionisanje od 49 godina za žene i 52 godine za muškarce. Sa druge strane, Danska, Island, Norveška, i za muškarce u Izraelu, imaju najvišu normalnu starosnu granicu od 67 godina. Zanimljivo je da devet zemalja OECD-a ima nižu normalnu starosnu granicu za žene nego za muškarce, sa najvećom razlikom od 5 godina u Austriji, Kolumbiji, Izraelu i Poljskoj.

Ove razlike ukazuju na složenost i raznolikost penzionih sistema širom Evrope, kao i na različite pristupe prilagođavanju penzionih sistema demografskim promenama i ekonomskim izazovima. Kako se očekuje da će prosečna starosna granica za penzionisanje nastaviti da raste u narednim decenijama, ove reforme i trendovi će verovatno imati dubok uticaj na radnu snagu, ekonomiju i socijalnu politiku u celoj Evropi.


Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU