Gde se i zašto u Evropi maloletnici najviše opijaju?

U 2019. je u proseku više od trećine (37,4 posto) adolescenata u Evropskoj uniji imalo epizode teškog opijanja namanje jednom u trideset dana

Više od trećine adolescenata, uzrasta između 15 i 16 godina u Evropskoj uniji priznalo je da ima epizode teškog opijanja, čak dva puta više od odraslih. Pošto se rani početak konzumiranja alkohola povezuje sa opijanjem i u kasnijim periodima života, to predstavlja ozbiljan zdravstveni problem na Starom kontinentu.

U 2019. je u proseku više od trećine (37,4 posto) adolescenata u Evropskoj uniji imalo epizode teškog opijanja namanje jednom u trideset dana, a to je priznalo svega 18,7 odsto odraslih, odnosno, u proseku svaki peti ispitanik. 

To znači da dva puta više adolescenata preteruje u alkoholu u odnosu na odrasle.

Euronews je istražio koje države imaju najvišu stopu opijanja među adolescentima i kako se razlike u konzumaciji alkohola između mladih i odraslih razlikuju u Evropi. 

Procenat tinejdžera koji su imali teške epizode opijanja, što se definiše kao konzumacija pet ili više pića u jednoj prilici, u 2019. godini varirao je od osam posto na Islandu do 59 posto u Danskoj.

U Danskoj se opijalo najviše mladih

Procentualno najmanji broj mladih ljudi koji su imali epizode teškog opijanja zabeležen je na Islandu i u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj, ali je zato u Danskoj taj broj bio najveći.

Stručnjaci smatraju da to možda ima veze sa regulativom. Naime, u Danskoj adolescenti ranije dobijaju pristup alkoholu u odnosu na ostale nordijske zemlje, a i policijske kontrole koje se tiču alkohola su manje stroge, pokazuje izveštaj "Stanje zdravlja u Evropskoj uniji" za 2022. godinu.

U Danskoj čak i šesnaestogodišnjaci mogu da kupe pivo i vino, dok je starosna granica u drugim državama 18 godina, mada postoje planovi da se ograniči prodaja pića sa više od šest posto alkohola za osobe uzrasta između 16 i 18 godina.

Samo u pet zemalja procenat mladih koji je imao epizode opijanja bio je manji od 25 posto - a to su pomenute nordijske zemlje i Portugalija.

Pored Danske, još četiri zemlje zabeležile su zabrinjavajuće rezultate i procenat veći od 45 posto, a to su Nemačka, Austrija, Slovačka i Hrvatska.

U odnosu na evropski prosek, manje mladih ljudi ima priliku da se opija u Francuskoj i Španiji (34 posto), kao i Italiji (35 posto).

Starosne i rodne razlike 

Broj epizoda teškog opijanja veći je kod adolescenata, nego kod odraslih u gotovo svim zemljama širom Evrope, sem u Islandu i Norveškoj. Razlike značajno variraju - od -16 procentnih poena na Islandu do 35 u Slovačkoj. U Evropskoj uniji, u proseku je razlika procenata starijih i mladih koji se opijaju u oko 19 procentnih poena.

Samo Island i Norveška imali su negativne brojke, što ukazuje da je teško opijanje češće među odraslima, nego kod mladih uzrasta 15 i 16 godina.

Posle Slovačke, mladi su prednjačili u odnosu na odrasle još i u Austriji (33 procentna boda), Italiji (31) i Bugarskoj (29).

U svim državama, muškarci su češće nego žene imali epizode teškog opijanja. Prema podacima iz 2019. u proseku je 26,6 odsto muškaraca priznalo da je preteralo u alkoholu barem jednom mesečno, u poređenju sa 11,4 posto žena.

Međutim, to ne važi za adolescente, jer je u Evropskoj uniji 38,1 posto dečaka imalo takvu epizodu u poređenju sa 36,8 devojčica.

Teško se opijalo više dečaka nego devojčica u 17 zemalja, dok su u 13 država u preterivanju sa alkoholom prednjačile devojčice.

Studije ukazuju da se rodne razlike u konzumaciji alkohola kod odraslih mogu povezati sa različitim kulturološkim očekivanjima i odražavaju tradicionalne rodne uloge. Takođe se mogu objasniti rodnim razlikama u pogledu zaposlenosti i visine prihoda.

Međutim, deluje da se te varijable ne mogu primeniti na adolescente, jer se poslednjih decenija opijanje manje povezuje sa muževnošću, nego što je to bio slučaj u prošlosti, a to pokazuje i studija iz 2019, koja je sprvedena na Univerzitetu u Stokolmu.

Opijanje je takođe jedan od indikatora koji pokazuje koliko često adolescenti piju alkohol.

Udeo onih koji su se opijali više puta među 15-godišnjacima je u 2018. godini varirao od sedam posto u Irskoj do 42 posto u Danskoj, dok je evropski prosek bio 22 procenta.

Više od četvrtine (27 posto) petnaestogodišnjaka u Engleskoj više puta je iskusilo opijanje, odnosno najmanje dva puta u životu.

Udeo petnaestogodišnjaka koji su se više puta napili opao je u većini zemalja Evropske unije u poslednje dve decenije i to sa 41 posto na 24 posto za dečake i sa 29 odsto na 20 odsto za devojčice u periodu od 1998. do 2018.

Uprkos tom smanjenju, brojke su i dalje pokazivale da se više od 30 posto mladih više puta opilo i to u nekoliko zemalja tokom 2018.

Šteta i rizici

Izveštaj sugeriše da je teško periodično opijanje adolescenata povezano sa nizom štetnih posledica po zdravlje, uključujući gubljenje svesti, povrede, saobraćajne nesreće ili povećan rizik od polno prenosivih infekcija.

Upotreba alkohola u adolescenciji takođe se povezuje sa lošijim uspehom u školi, ali i isključenošću iz društva i vršnjačkim maltretiranjem.

Glas javnosti U01S