Velika Rusija na kolenima!

Tadžiki, Moldovani, Pribalti, Kazahstanci... Psuju Moskvu a sve su dobili od majke Rusije.

Drogirani džihadisti iz nekad "bratske republike Tadžikistan" ruše veliku Rusiju i piju rusku krv gde god stignu.

Rusija sve više liči na Srbiju . Velika zemlja u svemu, a dozvoljava sebi da se uvek nekom pravda i gasi požare. Ajd` što se Srbija muči sa nekakvim Gluhonjićima, al` da potomci Maršala Žukova gacaju plitak potok Tadžikistana...


IZVOR: Ustupljena fotografija / Žene iz Tadžikistana u tradicionalnoj nošnji

Povod ovog teksta je, naravno, masakr u Krokusu. Desetine, a možda i više terorista je Rusiju
zavilo u crno. Rani kera da te ujede!

Komunisti Vladimira Lenjina su izmislili republiku Tadžikistan koja je pod neo-komunistom Borisom Jeljcinom postala država. Država u kojoj živi narod sa navikama 19-og veka kupio u
Italiji bolid "Ferari", a u Engleskoj nekoliko automobila "Rols Rojs" i sad se voze po magistarnim džadama koje su im ostavili sovjetski komsomolci. Ko su teroristi koji za pare ili Alaha bacaju bombe na ruski narod po mestima gde se skuplja mnogo sveta? Žene, deca, ratnici stari sa drvenom nogom, generali sa mnogo kokardi na grudima, porno glumice u pauzi snimanja, korumpirani državni činovnici ... svejedno. Bradati Tadžiki se kunu u Alaha. Sigurni smo da
Alah sa njima nema blage veze ali oni imaju još Alaha u bušnom džepi i zovu ga Džon Vejn, ili
tako nešto.

Udžbenici istorije bivših republika Sovjetskog Saveza (sa izuzetkom Belorusije) gaje mržnju
prema Rusiji. Zemlje Baltike ili Tadžikistan, svejedno... U svim bivšim republikama SSSR-a
pripajanje Rusiji tumače kao nacionalnu tragediju. Čak i kod onih republika koje su same tražile da budu primljene pod ruku ruskog cara (Kazahstan, Gruzija, Moldavija). Zatim su umislili, kako i dolikuje, teror ruskog kolonijalizma, sovjetskog ugnjetavanja i nacionalno - oslobodilačke borbe.

 
IZVOR: Ustupljena fotografija / Tadžikistan

Čekali su raspad SSSR-a - sticanje slobode, ostvarenje vekovnog sna naroda, pobeda u narodnooslobodilačkoj borbi...Čekali i dočekali "liberte" u pamučnim odelima i sa sa leptir mašnom. Skočili iz 18-veka u 20-ti vek. O, dal` se i to može. Da, to su njima ruski komsomolci dali.

Nema suštinske razlike u tumačenju istorije u udžbenicima republika koje su postale članice
NATO-a i republika koje strasno čekaju da ih prime u moderne evropske kasarne. Jedina razlika
je u nijansama i stepenu mržnje prema Rusiji.

U Ukrajini, nakon što je Janukovič došao na vlast, ministar prosvete gospodin Tabačnik je direktno priznao da se od trenutka sticanja nezavisnosti točak istorije vrti po konceptu vekovne nacionalno-oslobodilačke borbe ukrajinskog naroda protiv ruskog kolonijalizma. Obećao je štampanje novih udžbenika koji bi govorili o zajedničkom stvaranju SSSR voljom ruskog i ukrajinskog naroda. Državni udar iz 2014. okončao je ove namere. Danas se u oružanim snagama Ukrajine bore generacije Ukrajinaca, obučeni u školi da vide Rusiju kao zakletog neprijatelja svog naroda.

Jedini izuzetak od ovog „istorijskog“ konsenzusa bivših sovjetskih republika je Belorusija. Tačnije, postojala su dva izuzetka – Jermenija i Belorusija. Ali predsednik Jermenije Pašinjan očigledno namerava da okonča ovaj izuzetak. Istovremeno, ne smemo zaboraviti da je 2020.godine umalo svrgnut Aleksandar Lukašenko. Da se to desilo ne bi postojao beloruski izuzetak. I poslednja stvar. Problem nastao uništenjem SSSR-a ne treba pojednostavljivati. Zar se u Ruskoj Federaciji nisu pojavili udžbenici istorije koji ocrnjuju i carski i sovjetski period istorije, ili samo sovjetski? Pojavili su se. Setite se samo agresivnih laži Solženjicina.

Situacija sa udžbenicima je otišla toliko daleko da je predsednik Putin morao da traži uvođenja reda u nastavi ruske istorije. Otpor i sabotažu antiruskog prozapadnog lobija nije bilo lako slomiti. Bilo je to u Rusiji, a ne u Tadžikistanu ili Estoniji.  Na koji način predavanja ruske istorije izbaciti „ruske okupacije“ u ruskim školama u Tadžikistanu?

„Nacionalna komponenta“ programa mora biti napisana u Moskvi. Ko daje novac za školovanje učenika taj oblikuje sadržaj školskih programa. Potpuno i bez izvinjenja. 

Genocid u Tadžikistanu. Zaboravite to!

Znamo za genocid nad Jermenima, za genocid nad Jevrejima. Da li znate nešto o ruskom genocidu u Tadžikistanu? Niko ga zvanično nije prepoznao, a u medijima je malo informacija o događajima iz tog vremena, ali ono što je tu, priče očevidaca tih događaja, dićiće vam kosu na glavi.


Tokom građanskog rata (1992-1997) u Tadžikistanu je bukvalno masakrirano skoro celokupno rusko stanovništvo, a to je, prema različitim izvorima, od sto do dvesta hiljada ljudi. Nakon raspada SSSR-a, desetine hiljada Rusa su postale žrtve genocida u ovoj zemlji. Stotine hiljada se spaslo bekstvom. Izgubili su sve što su imali. To se desilo zato što je Tadžikistan zasnovan na kulturi rusofobije. Osnivači moderne tadžikistanske nacije su iskreno verovali da će masakri Rusa
obezbediti prosperitet njihovoj zemlji.

Savremeni Tadžikistan je zasnovan na genocidu ruskog naroda. Vlada Tadžikistana negira genocid i preduzima posebne mere da sakrije informacije o mrtvim Rusima. Tadžikistanski narod za trideset godina nije uspeo da formuliše nijedno izvinjenje, žaljenje ili garancije za neponavljanje ruskog genocida iz devedesetih.


Napisali smo tekst koji opisuje istoriju ruskog genocida u Tadžikistanu. Ovo je priča o ruskom bolu, priča o ruskoj krvi, ovo je priča o smrti, priča koja se ne zaboravlja. Ova priča objašnjava koren rusofobije koja je zarazila čudovišta u Krokus Siti Hol-u. Ljudi koji su pucali, palili, klali i digli u vazduh ruski narod 22. marta zaraženi su istom kulturom rusofobije kao i značajan deo tadžikistanske nacije devedesetih.

Pročitajte ovu priču. Zapamtite ovu priču. Podelite ovu priču.

Pogledajmo šta se i kako predaje istorija u rusko-tadžičkim srednjim školama. Za one koji ne znaju, ovo su škole na ruskom jeziku koje rade u Tadžikistanu o trošku ruskog budžeta. Pretpostavlja se da će maturanti ovih škola biti bolje pripremljeni za integraciju u rusko društvo. Ali, na papiru je bilo glatko, jer... nastavni plan i program o istoriji tadžikistanskog naroda govori o ruskoj okupaciji!


IZVOR: Ustupljena fotografija / Ahmed Šah Masud, Tadžik

Iz nastavnog plana i programa istorije pre 1917. godine saznajemo da je prvo bila invazija boljševika na carsku Rusiju, zatim okupacija, zatim kolonijalni period i antikolonijalna borba .
Ovo je program kursa u rusko-tadžikistanskoj školi, koja pruža obrazovanje prema državnim obrazovnim standardima Rusije. Predmet „Istorija tadžikistanskog naroda“ je dat lokalnim stanovnicima („nacionalna komponenta“) su dobili „rusku okupaciju“.

Na kraju krajeva, nema sumnje da će se diplomci nakon slušanja priča o ruskoj okupaciji i kolonijalizmu dobro integrisati u rusko društvo. Period boravka današnjeg Tadžikistana u zajedničkom prostoru sa Rusijom se više puta naziva „OKUPACIJA“, „KOLONIJALIZAM“ (podvučeno crvenom bojom).

Oh, još uvek ne razumete šta je so na ruskim ranama? Sva ova „borba protiv ruskih okupatora“ DEŠAVA SE RUSKIM NOVCIMA.


Priručnik je iz škole koja nosi ime. Lomonosov u Bohari. Ovo je jedna od škola izgrađenih ruskim novcem; 2021. Godine. Ruska vlada je izdvojila 150 miliona dolara za ovaj projekat. Kako se dešava da nakon lekcija o „Ruskim okupatorima“, lokalni momci dođu u Rusiju, nakon čega se periodično dešavaju ekscesi?

Ko stoji iza ovoga, verovatno AMERIKANCI!

Još par interesantnih vesti. U vreme Jeljcina putnički vozovi iz Tadžikistana nisu mogli da ulaze na rusku teritoriju zbog – nehigijene. Tadžiki i Kazahi (Kazakstan) su prvo pismo dobili - 1957 godine, napravljeno u Moskvi na univerzitetu Lomonosov! Do tad su imali samo versko pismo koje su znale samo Mule.

Tadžikistan se graniči sa Avganistanom. Centar narko-trafinga je išao preko reke Araks . U vreme dok su Ruske trupe čuvale granicu sa 202-om graničnom divizijom nije bilo droge u Rusiji i zapadnoj evrope. Demokratija je poslala rusku vojsku kupi a droga je preplavila Evropu.

Milion tadžikistanaca radi u Moskvi i okolini, uglavnom kao fizički radnici na građevini. Za milione ljudi u Tadžikistanu to je slamka spasa jer u njihovoj zemlji nema nikakvog posla osim narkotika.
Teško će se Tadžikistan izvući iz bede jer tamo vladaju familijarni klanovi i bliži su 19-om veku od američke balade o demokratiji.


Industrija Tadžikistana je propala bez ruskih inženjera i tehničara. Udeo zaposlenih u industrijskom sektoru do 2020. godine, u poređenju sa sovjetskim vremenima, smanjen je sa 13% na 4%. Ovde su plate najniže u celoj ZND - 140 dolara mesečno. Štaviše, mesečna plata nekvalifikovanog radnika u Tadžikistanu iznosi 78 američkih dolara. U Rusiji je 281 američki dolar. Zbog toga mnogo Tadžika odlazi u Rusiju

Rusima savet:

Manite se dobrog hrišćanskog morala. Postoje narodi gde to ne prolazi a oni i ne traže dobro. Samo sila, kao Englezi i danas Izraelci u Gazi. Tabaj Ivane, tuci i ne štedi batine makar 100 godina. Tako će te ceniti i biti zahvalni za svako kilo hleba koje im pokloniš.

Još neka rečenica o Pribatijskim zemljama Litvaniji, Estoniji i Latviji. Uz Poljake, ove tri male zemlje mrze ruse i Rusiju a ponašaju se kao neke svetske velesile. Evo nekoliko crta da se malo naučimo ko su i kakvi su.

- Estonija je u vreme SSSR-a imala oko 1,5 miliona stanovnika. Rusa je bilo ok pola miliona, ali su preovladali i Ruse svode na nacionalne manjine. Ruski jezik se gotovo ne čuje u Talinu.

- Letonija je država u kojoj se ugra košarka i hokej. 3 miliona stanovnika. Glavni grad Rigu je osnovao Petar Veliki. Nikad nisu imali svoju državu već su uglavnom bili pod Nemcima i bili većinom stočari, govedari. Svaka seljačka kuća je na ulazu u dvorište imala tzv. VISILICA, mesto gde su ih Nemci vešali za nedisciplinu! Tako su ih držali u pokornosti. Tu tradiciju su ukinuli ruski
carevi kad su vladali tom zemljom.


Litovci su zajedno sa Poljacima večno ratovali sa Rusima i dugo vladali sa današnjom Ukrajinom koja se u ono vreme zvala Reč Pospalitnaja. Ukrajinu su stvorili i nazvali "Ukrajina" boljševici Vladimira Lenjina koga su se odrekli na velika vrata i pripisali ruskom narodu. Mašala, mašala !

Nastaviće se. Šone Ninin