JUGOSLOVENSKI MASONI SMENILI “DRUGA MARKA” 1966.

Josip Kopinič: “Rušenje Marka je bila fasada, a pravi razlog napisao je general Ivan Gošnjak. Sve što je napisao je istina”!

Jedno od ključnih Gošnjakovih pitanja na koje je tražio odgovor od maršala Tita posle smene i penzionisanja 1975. (jer se bio založio protiv republičkih TO) bilo je:
 
“Zašto je pao Aleksandar Ranković, da li zbog prisluškivanja, ili – masona? Znam da ćeš mi zamjeriti što ti s mojim smenjivanjem povezujem i Marka, koji je prije devet godina prošao gore od mene. Samo nas nekoliko: Ti, Koliševski, Kopinič, Koča, Jovanka i ja znali smo zašto si naprosto otjerao Marka... I sam znaš da je prisluškivanje laž i da si na intervenciju Kopiniča potpisao aboliciju kako nevini ne bi stradali... Znaš da je razlog smenjivanja Marka, njegov ‘Izveštaj o masonima u Jugosalviju’, da masoni vladaju Jugosalvijom. Taj izveštaj Markove policije kaznio je Rankovića, posebno onaj dio gde se spominje Tvoje ime. Vezuje se za 1961. kada je došlo do sukoba između Jovanke i Koliševskog koji je spriječio da Ti sa Jovankom ideš na Skupštinu masona, koju je organizovao marokanski kralj-šef  Velike masonske lože. Taj izveštaj je politički ubio Marka”.

Dalje u pismu (u kom je na margini dopisano Kardeljevom, ili Dolančevom rukom: ‘Ne treba ga dati Titu, jer je bolestan i u godinama; treba o tome da sa Gošnjakom razgovara Komisija’) Gošnjak kaže: 

“Iz Izveštaja, koji mi je dao Marko vidio sam, a nisam znao, da su masoni Kardelj, Bakarić (Kupferstein) braća Dizdarević, Krleža, Vidmar, dr Vjenceslav Novak, dr Pavle Savić, Koča Popović, Velebit, vajar Antun Augustinčić, Zinka Kunc, dr Kocbek, Ivan Ribar, Ivo Andrić, Aleksandar Belić, Stevo Krajačić, Srđan Budisavljević, Miloš Crnjanski, Vasa Čubrilović, Oskar Davičo, Džemal Bijedić, Milovan Đilas, Pavle Gregorić, Jovan Hristić, Lule Isaković, Mladen Iveković, Vladislav Ribnikar, braća Levi, Moša Pijade, Hrvoje Macanović, Ivo Mihailović, Boris Krajger, Ivo Politeo, Srđan Prica, Smodlaka, Velimir Terzić, Aleš Bebler, Mika Tripalo, Milan Bartoš, Gustav Krklec, Kosta Baranović, kojom je ložom “Nova Jugosalvija”, do smrti rukovodio dr Ivan Ribar a posle njegove smrti Miroslav Krleža... Sada mi je jasno ne zašto je Marko morao otići, već i zašto sam ja morao biti smenjen”.

  
Budući da Tito nije bio Josip Broz iz Kumrovca, već imenom Spiridon Mekas (ime iz pasoša na molbi za vizu za ulaz-izlaz za 30 dana, koju je dobio od Ježova za posetu Kominterni oktobra 1937. godine da bi upisao svoj pseudonim „Tito“ u Brozov karton ličnih podataka, kojeg je potom likvidirao u Španiji s proleća 1938), ali koji je već bio preminuo te 1966. godine i zamenio ga je drugi mason doveden iz Moskve, i bilo je razumljivo što on nije hteo da primi generala Gošnjaka, i ne samo njega, jer bi uočili zamenu...

Izvor: D. Radević, KOMINTERNA, 263;  Ruski državni arhiv socijalno-političke istorije (RGASPI) u Moskvi, 495-277-21/1.

PRIREDIO: Vlastimir Ninin