Porez na nasledstvo u Evropskoj Uniji: Evo koliko iznosi

Porez na nasledstvo datira još iz Rimskog carstva, a za isplatu vojnih penzija bilo je potrebno pet odsto nasleđene imovine. Većina evropskih zemalja danas ubire porez na nasledstvo, ali se obim oporezivanja i visina poreskih stopa u njima značajno razlikuju.

Porez na nasledstvo naplaćuje se na vrednost prenesene imovine i plaćaju ga naslednici u skladu sa nacionalnim propisima o nasleđivanju. Većina evropskih zemalja ima poseban porez koji se odnosi na nasleđe i poklone, a u nekima se ne oporezuje ili se oporezuje kao u drugim slučajevima prenosa imovine.

Mapa prikazuje poreski status nasleđa u zemljama Evropske unije i evropskim zemljama članicama OECD-a. Od posmatranih zemalja, porez na nasljedstvo se ne primjenjuje u Austriji, Češkoj, Kipru, Estoniji, Litvaniji, Malti, Rumuniji, Norveškoj, Slovačkoj i Švedskoj.

Ostale zemlje oporezuju nasledstvo, a visina oporezivanja zavisi od porodične povezanosti sa preminulim, kao i od nasleđenog iznosa.

Supružnici i deca su uglavnom oslobođeni poreza. U većini zemalja, naslednici iz prvog naslednog reda (supružnici, potomci, preci) su delimično ili potpuno oslobođeni plaćanja poreza.

U nekim zemljama, kao što su Belgija, Španija ili Švajcarska, stope poreza na nasledstvo variraju u zavisnosti od regiona. Većina evropskih zemalja ne oporezuje transfere ispod određenog iznosa.

Neki imaju jedinstvene poreske stope, a većina imaju višestruke stope na snazi ​​sa visokim rasponima, gde se progresivno povećavaju u zavisnosti od porodične veze i veličine nasleđa. Na primer, u Nemačkoj važe stope od sedam do 50 odsto, u Francuskoj od pet do 60 odsto, a u Španiji od 7,65 do čak 87,6 odsto.

U Nemačkoj i Belgiji progresivno oporezivanje

U Nemačkoj su i naslednici u prvom redu obavezni da plaćaju porez, ali je značajan deo nasledstva za njih oslobođen poreza. Na primer, do 500.000 evra je neoporezivo za supružnika (životnog partnera), a do 400.000 evra za decu. Za ostale naslednike neoporeziva stopa je znatno niža i iznosi 20.000 evra.

Poreska stopa za oporezivi deo nasledstva raste progresivno od sedam do 50 odsto, u zavisnosti od odnosa i visine zaostavštine. Na primer, za iznos oporezive vrednosti imovine do 75.000 vura, u prvom naslednom redu plaća se porez po stopi od sedam odsto, u drugom redu 15 odsto, a u ostalim redovima nasleđivanja 30 odsto.

U Belgiji, na primer, svaka regija (Brisel, Flandrija i Valonija) ima svoju stopu poreza na imovinu u zavisnosti od visine imovine, ali i po klasama u zavisnosti od srodstva, pa se stopa poreza kreće od tri do čak 80 odsto.

U Irskoj se nasleđena imovina oporezuje pod porezom na kapitalne nabavke po paušalnoj stopi od 33 odsto.

Blagi poreski tretman u Hrvatskoj

U Hrvatskoj je oporezivanje nasledstva mnogo blaže nego u većini drugih zemalja s ovim oblikom oporezivanja. Na snazi ​​je jedinstvena poreska stopa od četiri odsto, bez obzira na veličinu zaostavštine i prvi nasledni red – koji čine bračni drug, potomci i preci koji čine uspravnu liniju, te usvojenici i usvojioci koji su u srodstvu umrlom – potpuno je oslobođen plaćanja poreza.

Porez po stopi od četiri odsto plaća se na gotovinu, novčana potraživanja i hartije od vrednosti i na pokretnu imovinu (vozila, oprema) ako je njihova pojedinačna tržišna vrednost veća od 6.700 evra. Na nasleđene nekretnine se ne plaća porez na nasleđe, ali se porez na promet nekretnina plaća po stopi od tri odsto.


Glas javnosti/B06S