Šta nas najviše truje i šta udišemo kada VAZDUH SMRDI zbog previsokog zagađenja: UBITAČNI MIKS NAM RAZARA CEO ORGANIZAM

Privatna ložišta i dim iz dimnjaka toplana glavni su uzročnici zagađenja, a lošem kvalitetu vazduha doprinose i izduvni gasovi vozila, kao i industrija.

Dejan Zagorac iz "Eko centra" kaže da mnogo toga utiče na to da se Srbija nađe na "crnoj listi" Evrope, kada je kvalitet vazduha u pitanju. Iako je u odnosu na 2010. godinu zagađenje smanjeno, ovo je i dalje gorući problem, budući da je to i uzročnik mnogih bolesti, ali i prerane smrtnosti određenog broja stanovništva.

Kako navodi Dejan Zagorac , zagađen vazduh u Srbiji je preko cele godine, a eskalira preko zime. Čak i vetar koji dune, prema rečima Zagorca, samo je maskiranje problema, jer i on sa sobom može nositi otrovne čestice.
- Naša privreda najviše se oslanja na termoelektrane i na niskokvalitetni ugalj, koji je veliki izvor tih čestica, uz individualna ložišta i druge faktore poput izduvnih gasova automobila - kaže Dejan Zagorac.

Beograd je posebno kritičan jer je okružen termoelektranama, kaže Zagorac.

- Najveći zagađivači su proizvodnja energije u termoelektranama. Beograd je praktično okružen termoelektranama. Ljudi koriste loše vrste uglja, a po selima u "smederevcima" i ostatke od poljoprivrednih proizvoda... - kaže Zagorac.

Ističe da je doneta strategija o zaštiti vazduha od 2020. do 2030. godine, ali se on ne primenjuje kako treba. Navodi i da promene nisu moguće "preko noći", kao i da je svest donosilaca odluka da je ovo jedan od najvećih problema u državi izuzetno važna.

- Važno je napomenuti da nisu samo ugroženi astmatičari i hronični bolesnici. Smatra se da su PM čestice odgovorne i za druge bolesti poput dijabetes tip 2, ishemijska bolest srca, bolesti pluća, čak i za demenciju... Čak i maske koje se preporučuju ne mogu mnogo da nam pomognu, nažalost - kaže Zagorac.

Ističe i da je ovo problem tzv. "energetskog siromaštva" i da je veoma važno da postoje subvencije da se naprave efikasna grejna tela koja će uz malo goriva davati mnogo energije.

"Vetar je samo guranje problema pod tepih"

Iako se misli da vetar čisti vazduh, Zagorac kaže da je to samo maskiranje pravog problema.

- Malo je poznato da 14 posto zagađenja koje nastaje potiče od onoga što vetar raznosi. Duvanje vetra je stavljanje problema pod tepih. On može da donese čestice iz Kostolca i Smedereva - kaže Zagorac.

Navodi da je zagađenje vazduha samo jedan deo čitavog kompleksa problema, koji je zahvatio zemlju.

- Otpadne vode, gde mi još nemamo filtere za prečišćavanje otpadnih voda. Da ne pominjemo klimatske promene i druge faktore rizika do toga da se ne primenjuje zakon o zabrani pušenja - kaže Zagorac 

Bolje trčati na traci u teretani nego napolju

Kako ističe, od zagađenog vazduha najugroženija su deca, jer otrovne čestice padaju na tlo. Takođe, u ovom periodu ne važi pravilo da je napolju bolje provoditi vreme.

- Bolje je trčati na traci u teretani, nego pored reke - kaže Zagorac.

Iako ističe da se do rešenja i zdravije sredine ne može doći preko noći, veoma je važno podizati svest kod stanovništva da treba smanjiti potrošnju električne energije, da je važno i koje stvari se lože, kao i da je veoma važno promeniti navike, ali i prozore.

- Takva ulaganja su mnogo važnija od novog telefona ili novog automobila - zaključio je Zagorac

Šta udišemo kada je vazduh zagađen

foto: Glas javnosti

Prema rečima Biljane Mladenović iz Zavoda za javno zdravlje u Valjevu, smrad koji možemo osetiti u vazduhu vezan je za povećanje koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu.

- Sumpor-dioksid (SO2) je bezbojan gas oštrog mirisa. Obavezan je sastojak zagađenog vazduha, posebno u urbanim sredinama, a najznačajniji izvor sumpornih oksida je sagorevanje fosilnih goriva, uglja i nafte. Pored sumpor-dioksida i PM čestice se osećaju na taj način, naročito kada su meteorološki i temperaturni uslovi povoljni za njih - objasnila je nedavno Mladenović.

Pored termoetektrana snage 1.000 megavati koje dnevno emituju u atmosferu 600 tona sumpor-dioksida, i saobraćaj je veliki izvor ovih otrovnih čestica. Stepen zagađenja raste i kada je pojačana kombinacija ta dva uzročnika.

Zloglasni miks

Što se tiče suspendovanih PM-10 i PM-2,5 čestica (prašine manje od 10 ili 2,5 mikrometara), one predstavljaju smešu dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaje kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije.

Što veći iznos PM čestica u vazduhu preko granične vrednosti od 50 mikrograma po kubnom metru, veći je i smrad zagađenog vazduha.

foto: Glas javnosti

Zbog toga, kako je rekla Biljana Mladenović, treba "verovati svom nosu" jer osećanje karakterističnog smrada u vazduhu upućuje i na povećano aerozagađenje.

Šta to radi našem telu

Što se tiče štetnosti po zdravlje, PM-10 čestica, koja je veličine oko jedne sedmine prečnika normalne dlake ljudske kose, može izazvati blokadu i zapaljenje nazalnih i bronhijalnih prolaza, izazivajući niz disajnih poremećaja.

S obzirom da je još manja, kao trideseti deo širine dlake ljudske kose, PM-2,5 čestica se smatra čak i opasnijim po ljudsko zdravlje, jer može prodreti duboko u pluća i krvotok, izazivajući niz zdravstvenih problema uključujući bolesti srca i druge kardiovaskularne komplikacije.

- U slučaju udisanja suspendovanih čestica, koje skraćuju dah, srce se napreže da bi kompenzovalo smanjeni unos kiseonika i pri tom se iscrpljuje. Na taj način, pored razboljevanja pluća, one dovode i do srčanog ili moždanog udara i možemo ih smatrati uzrokom iznenadne srčane smrti, za koji nemamo valjani dokaz – objasnio je onkolog dr Zoran Živković.

Sumpor-dioksid može uticati na respiratorni sistem, izazivajući kašalj, stvaranje sekreta, pojačavanje astme i hroničnog bronhitisa.

foto:

Studije su pokazale da se izlaganjem povećanim koncentracijama sumpor-dioksida povećava smrtnost, posebno u delu populacije sa bolestima srca i pluća.

Glas javnosti / B06S

SKINI APLIKACIJU