Dosta sa pravilima: PUSTIMO DECU DA BUDU DECA !!!

Tokom čitavog života poštujemo nekakva pravila,pridržavamo se nekakvih protokola,nameta,ispunjavamo obaveze.....a kažu "uživaj dok si dete".....da li današnja deca uživaju....?

Učitelji i nastavnici u školi kažu da je roditeljska dužnost da vaspitavaju svoju decu,roditelji pak misle da veliku ulogu u vaspitavanju dece ima škola odnosno prosvetni radnici i pedagozi.

A deca ?
Deca "rastrzana" između školskih obaveza i ispunjavanja vanškolskih obaveza, konstantno u nekom "grču" da nešto ne pogreše, ne budu pogrešno shvaćeni, ne dobiju lošu ocenu, ne gurnu trčeći slučajno druga na velikom odmoru i zbog toga dobiju ukor....ne isprskaju se vodom (slučajno ili namerno) jer to su deca.

Roditelji kod kuće "obamrli" od silnih obaveza,dva posla,duplih smena (često neplaćenih) pokušavajući da svojoj deci obezbede iole normalan život trudeći se da provode vremena,onu mrvu vremena koja im preostane da se posvete svojim naslednicima, svojim uzdanicama,našoj budućnosti.....A onda im dete u "magnovenju" kaže da moraju sutra u školu na poziv razrednog starešine,pedagoga,direktora-ke jer je dete zamislite trčalo po školskim dvorištu i slučajno gurnulo druga u igri, drugar je pao, ogulio kolena a sve to je video dežurni nastavnik-ca i roditelj po hitnom pozivu mora u školu u cilju sprečavanja nasilja !? Gde to vodi ??? 

Noam Čomski o štetnosti ocenjivanja: U osnovnoj školi to je veoma razorno,stvara se podela na glupe i pametne

Iznuren roditelj menja smenu,uzima slobodan dan,odlazi u školu i do beskraja sluša o prevenciji nasilja, pravilu jedan, dva, osam....Svi se naravno slažemo da određena pravila treba da postoje, osnovna pravila ponašanja, vaspitavanja, ispunjavanja školskih obaveza.....

Ali sigurno ćete se složiti samnom da je potpuno kontradiktorno davati deci da se informišu o "dečijim pravima" koja su isključivo okrenuta ka porodici,roditeljima a sa druge strane u školi moraju da se poštuju vrlo isključiva pravila koja (u nekim školama) podrazumevaju čak i neizlaženje iz školskog dvorišta za vreme velikog odmora,kad pada kiša ne izlazi se na veliki odmor,ako se deca pojure po školskom dvorištu dobiju opomenu,za vreme malog odmora nema "šetanja"po hodnicima već samo "selidba" iz učionice u učionicu.....Ima još pregršt primera i potpuno nebuloznih sitnica zbog kojih deca dobijaju ukore, opomene, smanjene ocene iz vladanja.

Prosto se dolazi do logičnog zaključka da takav sistem ne funkcioniše i da treba da se menja. Vrlo često se "lopta" prebacuje isključivo na roditelje i njihove propuste u vaspitanju dece a nastavnici su bajni i sjajni (čast izuzecima) koji osim šturog nastavnog programa deci ne pružaju ništa!!!

Kud se dede kreativnost, želja, ljubav, posvećenost da se deci usadi kroz kreativni rad želja za dolaskom u školu,želja da nauče nešto novo i zanimljivo. Nestalo je nažalost između borbe za goli život, štrajkova i borbe za poštovanjem nastavničke profesije.

I tako, gledamo se preko katedre. Tišina. Ne osećam se baš bezbedno…

 
A deca....decu je najlakše poslati na društveno korisni rad..."da se opamete" iako taj sistem ne daje nikakve produktivne rezultate. Poslati ih kod psihologa ili pedagoga kojih uzgred rečeno ima po dvoje u skoro svim školama a dece od 500-1000 !!! Ipak prednjači sistem optuživanja roditelja kako nisu dobro vaspitali svoje dete iako svi dobro znamo da najveći broj dece koja su "problematična" dolaze upravo iz veoma funkcionalnih porodica ali to je posao psihologa da vrše procenu a ne nas "običnih smrtnika". Mi ćemo i dalje da "trčimo" sa posla na posao da ulažemo poslednje atome snage da deci pružimo koliko god je u našoj moći i moliti Boga da "skrpimo" kraj s krajem i strepeti da nas ne pozovu u školu na razgovor jer je dete pogodilo druga loptom u glavu ili ne daj Bože isprskalo vodom sa česme. Za to vreme će psiholozi i pedagozi osmišljavati nova pravila ponašanja i odlaziti da budu "life choach",da pričaju na televiziji o suštini života.....Od dece polako ali sigurno pravimo robote bez emocija, znanja, empatije, pravimo savremene robove sistema i društva nesposobni da nešto iz korena promenimo. U škole hitno treba uvesti redovna psihološka predavanja bar jednom nedeljno jer su deca potpuno "nesnađena". Nije istina da se "sve nosi iz kuće" nešto treba da se nauči i u školi....
 
   Pustiti decu da budu deca ne znači praviti od  budućih naraštaja "razularenu gomilu" ali ne trebamo od njih praviti ni osobe bez stava i karaktera....do nas je....deca moraju biti deca.

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU