Đakon Avakum Beogradski i iguman Pajsije -čuvari pravoslavlja

17.decembra 1814 godine Turci su prvo ubili a zatim nabili na kolac Đakona Avakuma (Ljepoje Prodanović) i igumana Pajsija Ristovića iz manastira Trnava.

Ljepoje Prodanović je  rođen 1794 u Knez Polju pod Kozarom.Zađakonio se i manastiru Moštanici a zatim otišao u manastir Trnava kod Čačka. Ubrzo izbija Hadži-Prodanova buna Đakon Avakum biva uhvaćen i odveden u Beograd da ga silom poturče.

Bačen je u tamnicu-kazamat u Nebojšinoj kuli.Đakom Avakum se nije plašio smrti i bio je sprema na strašne muke nabijanjem na kolac ali da Pravoslavlje ne izda. Gledao je tela svoje braće u Hristu nabijena na kolce sve između Ratničkog doma i Narodnog pozorišta. Bili su Turci uporni u nameri da preobrate i Đakona Avakuma i igumana Pajsija i igumana Genadija i njegovog sina Stojana....kod nekih nažalost nedovoljno "jakih" u veri su i uspeli te iguman Genadije postade Mula Salija a njegov sin Stoja n postade Redžep. Đakon i iguman Pajsije ostadoše dosledni sebi i Pravoslavlju. Kada su odbili tursku ponudu igumana Pajsija su prvog nabili na kolac a Đakona Avakuma povedoše do Stambol kapije, mesta pogubljenja.Nije se Avakum plašio noseći kolac na koji će biti nabijen već je govorio...
  
 - Nema vere bolje od hrišćanske ! Srb je Hristov, raduje se smrt. A smrt strašna čeka i vas Turke . Pa vi činte što je vama drago. A skoro će Turci dolijati,Bog je svedok i njegova pravda.
-Turci su toliko bili rešeni zbog snage vere Đakona Avakuma da ga slome, da ga nateraju da poklekne i na samom ulasku u Beogradsku tvrđavu doveli su Avakumovu sirotu majku kojoj su obećali da će mu poštedeti život ako ga natera da primi islam...nije se ni na tren pokolebao već reče:

  - Majko moja , na mlijeku ti hvala.al ne hvala na nauci takoj, brzo ćeš se obradovati sinu, dok pred Božije izađemo lice . Smrt izbavlja od svakijeh bijeda, cvijet proljetni tek za zimom ide.
- Videvši da Avakuma nikako ne mogu odvratiti od Pravoslavlja i nameštajući kolac još jednom mu ponudiše da se poturči a Oni ih upita:

 -Umiru li Turci nekad?, kad mu odgovoriše da umiru on je rekao:
-Blago onom ko ranije umre, omanje je muke i grijeha
- Tada je zapovednik Beograda i celog pašaluka, Sulejman-paša Skopljak naredio dželatu da brzo probode Avakuma jataganom pa da ga mrtvog nabiju na kolac...Ovog istinskog junaka, branitelja vere, stradalnika i Hristovog vojnika crkva je proglasila svetim na dan njegove smrti 17. decembra po Julijanskom kalendaru.

Od 1929 godine ovaj dan je posvećen Đakonu Avakumu i igumanu Pajsiju i neguje se kao svojevrstan kult odbrane Pravoslavlja.Koliko su samo bili verni ovi novomučenici svojoj veri, svojoj crkvi "telu hrišćanstva" i Isusu Hristu "glavi hrišćanstva. Svesni u potpunosti svega onoga što ih je čekalo ostali su dosledni i neumoljivi štiteći svoj krst, znajući da je njihovo CARSTVO NEBESKO.

Šta nas je to toliko poremetilo kao naciju kao narod, kao Pravoslavce, odakle ekumenizam, vajno bratoljublje, vajno udruživanje, jednakost....gde jednakosti nema jer jedan je OTAC i SIN i SVETI DUH - SVETA TROJICA!!!
   
 Ne izdajmo svoju veru, ne sudimo, ne donosimo odluke u besu....ali i životom branimo veru !!!!

A Bog zna,sve se dešava po njegovoj promisli.

Glas javnosti / Danijela Gračanin

SKINI APLIKACIJU