ANASTASIJA VUJIĆ (18) OSNOVALA JE SVOJU HUMANITARNU AKCIJU: Svakog meseca obilazi bolnice i unosi radost u život bolesnih mališana

Plemenita mlada devojka koja slatkišima donosi radost i osmeh bolesnoj i usamljenoj deci.

Anastasija Vujić (18) je mlada humanitarka iz Beograda. Trenutno pohađa Četrnaestu beograsku gimnaziju, a u slobodno vreme pored bavljenja humanitarnim radom voli da se bavi fotošopom i editovanjem slika.

HUMANITARNO KNJIŽEVNO VEČE u Novom Sadu: Solidarnost sa ŽRTVAMA NASILJA

HUMANITARNA AKCIJA: U čast Alberta Andijeva, ruskog dobrovoljca i srpskog viteza

U Muzeju iluzija održaće se humanitarni koncert "Note iz srca" namenjen ljudima sa hendikepom

    1. U kom trenutku si shvatila da bi želela da postaneš humanitarac i koliko dugo si se bavila humanitarnim radom pre formiranja sopstvene akcije?

- Sve je počelo u šestom razredu. Bila sam u hramu Svetog Save i pevala u horu. Dobili smo neke paketiće i tu su s nama bila i deca u kolicima, koja imaju cerebralnu paralizu. Želela sam da podelim taj paketić s njima i kad sam im dala deo paketića, videla sam te osmehe. To je bio neopisiv osećaj za mene. Roditelji su me učili od malena da pomažem drugima i da uvek pomognem ako mogu.  Njihov osmeh je stvarno bio nešto neprocenjivo.

Foto: Privatna arhiva

     2. Kako je došlo do stvaranja akcije ,,Šta mi teško da pomognem”?  

- Pisala sam raznim poznatim ličnostima i ljudima koji imaju dosta pratilaca i htela sam da što više proširim svoju ideju. Htela sam da ti influenseri utiču na svoje fanove, odnosno na decu i da im pokažu da je lepo pomoći drugima i da svojim primerom pokažu to. Došla sam do Ivana Icka Đorđevića, koji je poznati MMA trener i on mi je dao ideju da svi ti poznati ljudi pozovu svoje fanove putem meet-up-a recimo i da ulaznice za meet-up budu na primer, čokolade.  Zato, ne želim da se ova akcija povezuje sa novcem, jer je stvorena isključivo iz ljubavi. Želim da pokažem da uvek možemo da pomognemo nekom na bilo koji način.


Foto: Glas javnosti/Privatna arhiva
   
 3. Da li smatraš da naši građani dovoljno obraćaju pažnju na bolesnu decu i pružaju im pomoć koliko god mogu? Postoji li empatija u našem društvu i konkretno kod mlađe populacije? Misliš li da nekako možemo da podignemo svest kod naroda?

- Iskreno, mislim da su ljudi nekako uspavani za to. Nije kao da ne žele da pomognu, već da smatraju da ne mogu mnogo i da nemaju vremena.  Roditelji bi trebalo da više utiču na svoju decu i da ih uče da pomažu drugima.  Mislim da može da se podigne svest, ali uz pomoć nekakve propagande.  Na primer, kao za rijalitije.

Foto: Glas javnosti/Privatna arhiva
     
4. Kako se boriš protiv teških momenata momenata i šta te motiviše da nastaviš dalje u tim trenucima? Da li si nekad pomislila da odustaneš?

- Htela sam da odustanem pre par godina, jer nije bilo lako obilaziti bolnice i gledati bolesnu decu koju možda nikad više neću videti. Ono što me je održalo na ovom putu je jedna veoma teška priča. Obilazili smo Insitut za majku i dete i posle par meseci javila nam se jedna majka. Tražila je sliku mene i njene ćerke koja je tad imala 12 godina. Nakon toga, moja mama je pitala tu ženu kako je njena ćerkica i dobili smo neočekivani odgovor. Devojčica je preminula i jedino se na toj slici smejala tokom svoje bolesti. Tad sam uvidela da malo izdvojenog vremena ili neki mali slatkiš nekom može da promeni ceo život. Ta majka to pamti i dan danas, a tom detetu smo ulepšali taj dan zauvek.


Foto:Glas javnosti/Privatna arhiva

  5. Da li si nekad naišla ne neku vrstu neodobrenja ili negativnog komentara? Kako si reagovala na to?

- Toga je uvek bilo i biće, tako da ne obraćam pažnju na to.

    6. Šta smatraš svojim najvećim dostignućem?

- Smatram da sam stvarno uspela da dođem do srca mnogih ljudi i to je meni najvažnije.

Foto: Glas javnosti/Privatna arhiva

    7. Ko je tvoja najveća podrška? Da li se ugledaš na nekog?

- Moja najveća podrška je cela moja porodica i prijatelji naravno.

    8. Kako izgleda jedan tvoj dan i kako postižes da ispuniš sve svoje obaveze? Koliko žrtvuješ svoje slobodno vreme?

- Moj dan je jako haotičan. Ne uspevam da postignem sve, ali pokušavam da postavim neke prioritete, kao učenje za faks, druženje i akcija koja se podrazumeva.

Foto: Glas javnosti/Privatna arhiva

    9. Kakvi su ti planovi za budućnost? Vidiš li svoju akciju kao glavni životni poziv ili kao nešto što te ispunjava van budućeg posla?

- Akciju vidim više kao nešto što volim da radim sa strane, jer me ispunjava. Inače, planiram da upišem FON i završim marketing i menadžment.

   10. Šta bi poručila svojim vršnjacima i onima koji te prate?

- Nismo svesni koliko nekad nama male stvari nekome mogu mnogo da znače.

Glas javnosti

  

SKINI APLIKACIJU