OTKRIĆE KOJE MOŽE PROMENITI ISTORIJU SRBIJE: Čije posmrtne ostatke čuva GROB 18 u MAČVANSKOJ MITROVICI?

Pitanje je oko kojeg se i danas lome koplja istoričara i arheologa prvi put je ovo pitanje postavljeno 1966. godine i do danas se ne zna odgovor, a odgovor na ovo pitanje može promeniti istoriju Srbije.

Ko je sahranjen u „Grobu 18“ arheološkog lokaliteta Širingrad u Mačvanskoj Mitrovici? – pitanje je oko kog se spekuliše već decenijama unazad.  Naime, 1966. godine američki arheolog Imre Bob radio je na arheološkom lokalitetu „Širingrad“ u Mačvanskoj Mitrovici i došao je do neverovatnog otkrića – veliki slovenski prosvetitelj Metodije sahranjen je u Sremskoj Mitrovici!

"On je prezentovao ovo naučno otkriće stručnoj javnosti na sveslovenskom kongresu i napisao stručni rad, svi su ostali bez reči, a onda se desilo nešto neverovatno" – kaže Miroslav Jesretić, arheolog.

Svi prisutni su bili oduševljeni otkrićem, jer su mogućnosti koje je donosilo ovo otkriće za Srbiju bile neverovatne. To bi automatski značilo da je Sremska Mitrovica mesto hodočašća za sve Slovene! Ali nažalost, odmah se pojavio arheolog akademik Vladislav Popović koji je sve osporio i zabranio dalja istraživanja i polemike na ovu temu.

Zapravo, teorija Imre Boba zvuči više nego logično. Teritorija Velikomoravske kneževine i Panonije je bila mesto gde su prosvetitelji najviše vremena provodili. Kako je poznato, sedište je bilo u Sirmijumu, a Metodije je upravo u Sremskoj Mitrovici rukopoložen za episkopa i bio zadužen da na širi pismenost kod ovog dela Slovena. Ukoliko se ispostavi da je on sahranjen u "Grobu 18", Sremska Mitrovica bi postala mesto hodočašća svih Slovena.

"Otkriće groba velikodostojnika sa krstom navelo je Imre Boba da poveruje da je to upravo Metodije, jer ni na koga drugog se do danas i ne sumnja" – ističe Jesretić.

Naime, u ovom grobu je pronađen krst koji se i dan danas čuva u muzeju u Sremskoj Mitrovici koji svakodnevno posećuje ovaj arheolog. Do Širingrada iz Sremske Mitrovice može da se stigne pešice, potrebo je samo preći most. Ubrzo posle akademikove oštre polemike, čitav lokalitet je napušen i konzerviran. Međutim, gradske vlasti i Ministarstvo kulture planiraju da ga pokriju, pripreme za posetu turista i ponovo otvore za arheologe i javnost.

Postoji teza o putu hrišćanstva i pismenosti koji su prošli Ćirilo i Metodije, od Konstantinopolja do Rima, a koju Češka "forsira" već decenijama. Česi su uspeli da Ćirila i Metodija uključe u Evropske puteve kulture, a zarada je potencijalno velika. Ruta o kojoj oni govore počinje u Turskoj, i proteže se preko Severne Makedonije, Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovačke i Češke, a zatim se nastavljala ka Rimu, gde je Ćirilo sahranjen.

Česi, kao najviše zaintresovani za rutu Ćirila i Metodija, uspeli su da je registruju kao deo Evropskih puteva kulture, međutim, ni jedna druga slovenska zemlja osim Slovaka im se nije pridružila u tome.

"Ova ruta će biti protivteža postojećim hrišćanskim rutama koje postoje u zemljama zapadne Evrope, a spojila bi sve Slovene" – kaže Ivan Strašin, predstavnik Moravsko-šleskog regiona koji je aktivno uključen kao deo ove rute.

Ruta je dugačka 7.500 kilometara i prolazi kroz 10 zemalja!

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU