SLUČAJ ĆURUVIJA: Kako je 13 potencijalno OSUMNJIČENIH za ubistvo sa 15 METAKA, 21 GODINU kasnije POSTALO 'NN' LICE

Ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije 1999. godine na Uskrs, dok su na Srbiju padale NATO bombe, jedan je od onih slučajeva koji predstavljaju snažnu paradigmu devedesetih, kamen spoticanja svake vlade od 2000. naovamo, i neizbrisivu mrlju sprskog pravosuđa i istražnih organa.

Danas, 21 godinu kasnije, nakon nekoliko svedočenja, opstrukcija, i skoro pa uvredljive rašomonijade brojnih navodnih aktera ovog događaja, slučaj je opet na početku.

Apelacioni sud u Beogradu juče je ukinuo prvostepenu presudu u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije uz obrazloženje da je sud prekoračio optužnicu uvođenjem NN lica u nju.

Naime, prema ukinutoj presudi Ćuruviju je ubilo NN lice dok su pripadnici Službe Državne bezbednosti za to pripremili teren.

Presudom su na ukupno 100 godina zatvora bili osuđeni bivši šef DB-a Radomir Marković, tadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Miki Kurak kao i operativac DB-a Ratko Romić.

Uz ukidanje presude, apelacioni sud naložio je da se optuženima ponovi suđenje pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Šta je odlučeno

Naime prema tvrdnjama u žalbi na presudu, tužilac je ostao do kraja pri navodima u svojoj optužnici, dok je prvostepeni sud nakon toga izmenio činjenični opis iz optužnice tako što je u presudu dodao određene činjenice i okolnosti koje nisu bile u prvobitnoj optužnici.

To je dovelo do toga da su okrivljeni oglašeni krivim za nove činjenice koje je uveo sud, a pre svega za uvođenje „NN“ lica u presudu, a o kojem nisu izvedeni dokazi, što prema ZKP-u predstavlja bitne povrede odredaba krivičnog postupka i što je dovelo do ukidanja presude.

-  Istovremeno, uvodenjem NN lica u činjenični opis radnje krivičnog dela, na više mesta, u različitim segmentima, izreka presude je učinjena nerazumljivom, jer najpre ostaje nejasno da li se u konkretnom slučaju radi o jednom NN licu ili su u pitanju više NN lica, da li je isto NN lice nalogodavac, lice sa kojim okrivljeni postižu prethodni dogovor, a takođe i neposredni izvršilac krivicnog dela, ili se radi o različitim NN licima - ukazala je apelacija.

Za sve to vreme Romić i Radonjić su u kućnom pritvoru već tri godine a prethodno su bili u pritvoru od 2014. godine.

Zaključak Apelacionog suda je taj da se umesto Miroslava Kuraka koji se u optužnici pominje kao direktni izvršilac ubistva, u ukinutoj presudi ne pominje kao takav, već je kao neposredni ubica, označeno NN lice, čiji identitet nije utvrđen.

Proces kroz decenije

U predmetu Ćuruvija do sada je održano više od 36 ročišta, na kojima su saslušani isključivo svedoci tužilaštva.

Slavko Ćuruvija, vlasnik „Telegrafa” i „Evropljanina”  ubijen je 11. marta 1999. godine na Uskrs, u centru Beograda, u ulici Lole Ribara broj 35, pred ulazom u zgradu u kojoj je živeo i radio.

Prema nekim podacima, ubica je ispalio 15 metaka.

Kakos u prolazile godine a istraga ulazila u nove faze tako je broj osumnjičenih rastao, a kroz nagađanja I pretpostavke o potencijalnom ubici I naručiocima provlačila su se imena 13 aktera koji su prema sumnjama mogli da imaju veze sa ubistvom Ćuruvije.

Ćuruviju su, tako, ubili Prika i Prego, Prika i Luka Pejović, "zemunci" Luković i Simović, zatim još dva pripadnika JSO…

Hapšenjem i podizanjem optužnice protiv četvorice bivših čelnika i pripadnika Državne bezbednosti, 2014. godine, Radeta Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Mikija Kuraka, to licitiranje nije stalo.

U sudnici Specijalnog suda saslušan je I svedok novinar Milovan Brkić koji je izjavio da je u Ćuruvijinom ubistvu učestvovao Zoran Davidović Ćanda, a da su ga isplatili bivši JUL-ovac Milovan Bojić i tada visoki funkcioner SPS Milutin Mrkonjić. Interesantno je da je ovu izjavu, pod zakletvom, potpuno suprotnu navodima optužnice, svedok Brkić dao ne na zahtev odbrane, već kao svedok tužilaštva.

Osim njega i Branke Prpe, Ćuruvijine nevenčane supruge, koja je u trenutku ubistva bila pored Slavka i jedini je očevidac. Prpa je na sudu, ali predhodno u istrazi i u policiji, rekla da je videla ubicu dok puca u Slavka, da je napadač bio nižeg rasta, nabijen, crnih oči i amorfnog izraza lica, i da je to najverovatnije bio Luka Pejović.

– Lice mu je bilo široko i bezlično. Običan nos, obična usta… Pamtim crne krupne oči. Bio je i izuzetno bled. Nije bio mnogo visok, rekla bih oko 175 centimetara. Nabijen, nabildovan, kratkog vrata… Slavko je počeo da pada i držao me je za ruku. Okrenula sam se da vidim šta se dešava i tada sam dobila udarac u glavu i pala. Slavko je pao pre mene i ja za njim. Dok sam ležala videla sam čoveka koji je prilazio s pištoljem ka nama koji smo ležali na zemlji. Prišao je Slavku i pucao u mu glavu. Ja sam ćutala i gledala i on je ćutao i okrenuo se i mirno i polako otišao sa mesta zločina – rekla je Ćuruvijina nevenčana supruga na sudu.

Prpin opis napadača ne odgovara osobi koja je prema optužnici pucala, Miroslavu Kuraku, koji je visok, mršav i svetlih oči. Svedok tužilaštva je i bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija, osuđen na maksimalnu kaznu zatvora. On je tužilaštvu ispričao svoja saznanja, da je marta 1999. tadašnjih načelnik DB Rade Marković pokušao da ga vrbuje da sa ljudima iz JSO ubije Ćuruviju, ali da su ga omele ratne operacije na Kosovu, te da mu je kasnije rekao da su Radonjićevi ljudi Romić i Kurak pucali u Slavka….

Sukob sa Miloševićima

Slavko Ćuruvija ubijen je tokom  NATO bombardovanja, u vreme kad je su njegove opozicione novine „Telegraf” i Evropljanin” oštro kritikovale politiku Slobodana Miloševića. Novi zakon o informisanju iz 1998. omogućio je Miloševićevom režimu da preko noći ugasi Ćuruvijine novine, zapleni imovinu, zapečati redakciju. Ćuruvija je predhodno bio u dobrim odnosima sa Miloševićevom suprugom, predsednicom JUL-a Mirom Marković, ali su se sukobili zbog nepomirljivih političkih stavova. Mnogi veruju da se nalog i motiv za ubistvo kriju upravo u ovom sukobu.

Kako su stizale prve indicije o izvršiocu

Prva ozbiljna istraga ubistva Slavka Ćuruvije pokrenuta je dolaskom DOS-a na vlast, kada je formirana policijska grupa POSKOK kojom je rukovodio policajac Ljuba Milanović. Pripadnik jedne kriminalne grupe nakon hapšenja otkrio mu je da su dvojica pripadnika JSO bili na mestu zločina prilikom Ćuruvijinog ubistva.

– Trebalo je da utvrdimo da li su ta dvojica iz JSO bili izvršioci ili logistika. Tražio sam susret sa Legijom, to mi je je u zgradi MUP u Kneza Miloša obezbedio  tadašnji komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri. Od Legije sam tražio susret sa tom dvojicom. Rekao mi je da to nije problem i da će ih sutra ujutro lično dovesti. Dogovorimo se, raziđemo, mene posle dva sata zove Mile Novaković na hitan sastanak na kome mi Dragan Karleuša kaže da sam pozvan po naređenju generala Sretena Lukića jer sam uznemirio jedinicu. Posle pest dana sam smenjem, prebačen u upravu za strance. Onda umesto na ubice kreće lov na čoveka koji mi je otkrio ovu dvojicu iz JSO. Prvo je izvoden u CZ, a onda su podmetnuli požar u stanu u kome je živeo. Međutim, na njegovim vratima nije ništa pisalo, ali jeste na vratima na spratu, igrom slučaja isto prezime. E, taj stan je zapaljen i u njemu je najverovatnije izgorela trudnica… – objasnio je Milanović. Sve što je otkrio ispričao je 2006. godine u diktafon inspektorima SBPOK.

Sumnjivi "nestanci" svedoka

Jedan od dvojice pripadnika JSO za kojima je Milanović tragao kasnije je poginuo u saobraćajnoj nesreći kod Zrenjanina, dok se drugom gubi trag o obračunu u Južnoj Americi.

Potom je 2003. godine tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović izjavio da postoji sumnja da su Ćuruviju ubili bivši pripadnici JSO Zoran Ristović Prika i Predrag P. Prego, ali da nastavak istrage koči to što je Ristović mrtav. Prika je nađen 2001. godine u Rakovičkom potoku, u crnoj kesi za đubre, raskomadan.

U javnosti pre toga pojavila i informacija da je u Ćuruviju pucao Luka Pejović, a da je Prika bio saučesnik, i da ga je još 2001. na osnovu fotografija pokazanih u MUP identifikovala Branka Prpa. I ovde se dalje nije moglo jer je Luka Pejović ubijen decembra 2000. godine.

Juna 2010. godine predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović izjavila je da je iz diplomatskih izvora dobila dokument  u kojem se navodi da su ubice novinara Slavka Ćuruvije pripadnici zemunskog klana Mile Luković i Miloš Simović.

Smajlović je na konferenciji za novinare rekla da je u vrhu MUP dobila potvrdu da je dokument na engleskom, sa iskazom Nenada Ilića, osuđenog za učešće u atentatu na lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, autentičan.

-Nenad Ilić je pre sedam godina u iskazu policiji rekao da su izvršioci atentata na Slavka Ćuruviju Mile Luković i Miloš Simović. Zaprepašćeni smo činjenicom da i policija, i sud, i tužilaštvo, sedam godina raspolažu tragovima koji bi mogli da ih odevdu do izvršioca i nalogodavaca, a da tim povodom nisu ništa preduzimali i da javnost nisu obaveštili o tome – navela je tad Smajlovićeva.

Mile Luković Kum, jedan od šefova „zemunskog klana” ubijen je u policijskoj  akciji „Sablja”, a Miloš Simović osuđen je na 40 godina zbog ubistva premijera i zločina zemunskog klana. Na saslušanju o ubistvu vlasnike „Telegrafa”  izjavio je da mu je u jednoj diskoteci Legija pokazao na Kuraka i rekao mu da je on ubio Ćuruviju.

“Kad režim strelja”

„Kad režim strelja” naziv je dokumentarnog filma koji je emitovan na RTS 2005. godine. U filmu je, između ostalih, govori i novinar Aleksandar Tijanić, Ćuruvijin saradnik i prijatelj. On je rekao da se slučaj ubistva novinara nikada neće rešiti:

– Ubistvo Slavka Ćuruvije nikada se neće rešiti zbog dve stvari – širine zahvata unutar tajne policije i tajnog sistema, i drugo, morala bi da se odvije naviše komandna odgovornost. I dokle će doći?

Pravni zastupnik Ćuruvijinog sina i ćerke, advokat Slobodan Ružić, smatra da su nalogodavci još slobodni, i da je suđenje šansa da budu razotkriveni. Nalogodavci su, po njegovom mišljenju, bračni par Milošević.

(Glas javnosti/Ekspres.net/Tanjug)

SKINI APLIKACIJU