Pojavljivanje Majke Božje - GODIŠNJICA ČUDA SA SVETE GORE! (FOTO)
Autor:
Pre tačno 114 godina, 3. septembra (21. avgusta po starom kalendaru) 1903. godine u ruskom manastiru svetoga Pantelejmona na Svetoj Gori desio se, neprimetan za svet, jedan događaj. Tog dana, bratija je poslednji put imala nameru da na manastirskim vratima podeli milostinju ubogim monasima-siromasima (putnicima po Svetoj Gori koji nemaju „određeno mesto za život“), hodočasnicima i strancima
Poslednji put – zato što je iz Svetog Kinota (svetogorske vlade) došlo obaveštenje: više ne deliti milostinju. To je neefikasno. Zbog toga se stalno vraćaju lutajući od manastira do manastira-inoci, zdravi i mladi, ali skloni tome da žive na tuđ račun umesto da se trude i izvršavaju poslušanja…(Nije li to istina, poznata vam je ta situacija? Koliko samo beskućnika sretnemo – ne na Svetoj Gori nego u moskovskom metrou, na ulici – i svaki put imamo moralan problem: dati milostinju ili ne? Posebno kada je očigledno: taj čovek će popiti „milostinju“, i ništa, osim štete, tvoja „pomoć“ neće doneti).
Ali se sudbina svetogorskih beskućnika i ugroženih dramatično izmenila pod uticajem jedne fotografije. Deljenje milostinje, toga dana, fotografisao je inok Gavrilo. Kada je razvio negativ on je, na njegovo veliko iznenađenje, video na crno-beloj fotografiji figuru siromašno odevene Žene koja je pokorno primala blagosloveni komad hleba. Novost se brzo pronela manastirom i saznalo se da je jedan pustinjak takođe nekoliko puta video kod manastirskih vrata velikolepnu Ženu. Ne treba ni govoriti da je nakon toga zabrana o deljenju milostinje bila zaboravljena.
Pojavljivanje Majke Božje na Svetoj Gori je – čest događaj. Jednom ili nekoliko puta u životu, u snu i na javi. Nju viđaju mnogi svetogorski podvižnici. Ali, kada Bogorodica ostavi vidljivi znak svog prisustva – to je znak za neku poruku: upozorenje, ukor, milost. Tako je bilo sa poznatom Vatopedskom ikonom Majke Božje, tako je bilo i sada. Uveličana fotografija koju je napravio inok Gavrilo stoji uveličana na zidu manastira Pantelejmon, na mestu pojavljivanja Majke Božje pojavio se izvor i zabeleženi su slučajevi izlečenja bolesnih koji su pili vodu sa tog izvora. Iz te priče izrodio se i novi, čudesni prikaz Bogorodice. Međutim, negativ fotografije je izgubljen, a posle mnogih neprijatnih događaja (uključujući i požare) koji su bili istraživani u manastirskom krugu tokom dvadesetog veka, nije bilo više nade da će on biti pronađen.
I evo, početkom ove godine negativ je pronađen u toku spremanja manastirskih arhiva. Sadašnji iguman manastira svetog Pantelejmona, shiarhimandrit Jeremija (Alehin) ocenio je događaj kao projavljivanje milosti Presvete Vladičice, ukazujući na to da je „Igumanija Atoska blagonaklona prema monaštvu i prihvata sve moguće činove odricanja njegovih dosadašnjih monaha“. Čini se da taj čin nije samo molitveni, iskušenički, već i čin milosrđa, pomoći drugima, ljubavi, manifestovan kroz dela.
Još 1885. godine iguman ruskog manastira na Svetoj Gori, starac Jeronim (Solomencov) je pisao u svom testamentu: „ Poznato vam je koliko je Gospod dugo iskušavao naše monaštvo velikom nemaštinom, kao i napornim zaduženjima, jer sve do Krimskog rata ono nije bilo u mogućnosti da deli siromašnima milostinju. Ali kada je u to doba bede naš manastir sa potpunim odricanjem odlučio da podeli sa golim siromasima svoju poslednju koricu hleba, to je u to vreme bilo primećeno, budući da je sa svih strana Rusije krenula da pristiže u Rusik obilna milostinja, uz čiju pomoć u to doba bede monaštvo nije imalo potrebe da se usteže i još mnogo siromašnih je podmirilo. To je takva bogougodna vrlina ljudskih odnosa i dobročinstva.“
Ovo pojavljanje Majke Božje, starije više od sto godina je jako značajno kako za sam manastir tako i za inoke koji tamo žive. Ali čini se da taj događaj, za koji se čulo i van granica Svete Gore i monaštva, nešto govori i nama, običnim pravoslavnim hrišćanima, nama koji nismo podvižnici i bogovidci.
Na kraju krajeva, na Svetoj Gori se mnogo više projavljuju, nego u našem običnom životu, opšta pravila hrišćanskog života. Svi koji su tamo bili govore o čudesnom javljanju Promisla Božjeg i Prečiste svima, čak i hodočasnicima koji pomažu oko domaćinstva.
Učestvuje li Presveta Bogoridica u našem životu? Da, naravno. I na Svetoj Gori je to mnogo očiglednije nego na bilo kom drugom mestu: Ona se brine da uvek „bude u vazduhu“. Da li je ponizna Majka Božija? Da, više nego svi Sveti. Mi, koji nismo sveti, znamo o tome iz teologije, iz Predanja, iz bogosluženja – za to postoji dovoljno dokaza. A evo, i autora ovih redova koji je toliko impresioniran jednim skoro pa nepoznatim i „nekanonizovanim“ slučajem: jedna bogoljubljiva duša, sećajući se javljanja Majke Božije govori: „Ona je mene gledala tako kao da sam ja, a ne Ona, carica sveta“.
NE PROPUSTITE
Prečista ponizno prima položeni, na Njene ruke, komad hleba, kao da je jedna od siromašnih i ugroženih. U toj situaciji Ona, svim Svojim ponašanjem bukvalno realizuje Evangelske reči: „Kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste“ (Mt. 25,40). Svojim ulaskom u tu svakodnevnu situaciju Presveta pokazuje Svoju silu, dobijenu od Sina Božjeg, – sila da zagrli srcem svu vaseljenu. Podvižnici to ovako objašnjavaju: što se čovek više usavršava u činjenju dobrih dela, idući ka Krstu, time se više približava hristopodobnom poslušanju – maksimalno sjedinenje s Bogom (vertikalno) i bližnjima (horizontalno). I evo, Majka Božja je u tome dostigla savršenstvo, prepušteno jedino istinskoj i apsolutnoj ljubavi Samoga Boga. Za Nju je svaki čovek bio – bližnji.
I zbog toga sva naša zemaljska logika pada u vodu, naše „računice“ – kome će „dobro doći“ naša pomoć a kome ne, kada će ta pomoć biti „efektivna“ a kada ne, – sve se to okreće logici Gospoda i Prečiste, logici svetosti. Zbog toga se i sveti razlikuju od nas – svojom odlučnošću stalno hodati po vodi, živeti „Božjom logikom“, apsolutna je apsurdnost za ovaj svet. Mi znamo te priznake istinite svetosti – znamo do boli, zato što svako od nas oseća u kakvom je to trenutku „ sišao sa puta“: kada je prestao da „hoda po vodi“ ili još nije načinio prvi korak. I da bi nas ohrabrila, Prečista nam dozvoljava da njoj učinimo dobro: da joj damo komad hleba. Da učinimo za nekoga, „ko je do nas“, malo delo ljubavi (1) . Ko zna – možda i taj neko ko „stoji do nas“ može biti sama Majka Božja.
Glas javnosti/Православие.ру
SKINI APLIKACIJU
.png)
