Doktorka, pa reditelj... VERTEROV SINDROM, ili kako MEDIJI utiču na SVE VIŠE SAMOUBISTVA?

Prethodnih dana domaća javnost bila je potresena nizom samoubistava poznatih ličnosti, među kojima su i mladi i perspektivni reditelj Igor Vuk Torbica (33) i ugledna doktorka Violeta Skorobać Ašanin (50), o čemu su mediji, kako su se pojavljivali novi detalji, praktično izveštavali iz minuta u minut. Malo ko, međutim, zna, da detaljno izveštavanje javnosti o tome razvija "Verterov sindrom" .

Izazovno vreme u kojem živimo, samoizoloacija  zbog virusa korone i sve veće ortuđenje građana od svojih najbližih, prema mišljenju psihologa, mogu da budu okidači za depresiju koja ponekad vodi i u samoubistvo. Niz slučajeva koji je potresao ne samo domaću već i svetsku javnost i detaljno izveštavanje o tim slučajevima dovela je u prvi plan pitanje: da li učestalo plasiranje informacija o tome da se neko od javnih ličnosti ubio i način na koji se ubio podstiče porast broja samoubistava među populacijom kao i primenu istih načina samoubistava koji su opisani u medijima.

Verterov efekat ili Verterov sindrom prvi put je definisao sociolog Dejvid Filips 1974. godine inače profesor sa univerziteta u San Dijegu i to kao  talas izvršenih samoubistava, podstaknut prikazom samoubistva u medijima ili opisanim u popularnim delima literature ili kinematografije, što se vrlo lako može primeniti i na sve rasprostranjenije elektronske medije danas. Filips je naime istraživao pojavu talasa samoubistava koji je harao Evropom krajem 18. veka nakon objavljivanja Geteovog romana „Jadi mladog Vertera” (otuda i naziv ovog fenomena).  

 Filips je naime prvi put utvrdio pozitivnu vezu između izveštavanja medija o samoubistvu i povećanju broja samoubistava, koji je bio povećan nakon izveštavanja na naslovnim stranama o samoubistvima.

Navodno je Geteova knjiga „Jadi mladog Vertera” u kojoj glavni junak na kraju knjige izvršava samoubistvo, izazvalo talas samoubistava u Evropi, i čak je skovan pojam „imitativno samoubistvo”, koji je Filips nazvao Verterovim efektom. Roman je neko vreme čak bio i zabranjivan za štampanje zbog efekta koji je izazivao među sentimentalnom nemačkom mladeži, a par Geteovih savremenika čak je pokušalo i da preradi njegov epilog u prihvatljiji sa srećnim završetkom ali bez uspeha.

 Sociolozi i psihijatri su na osnovu istraživanja došli do pretpostavke da čitanje i slušanje o samoubistvu može podstaći imitativna ponašanja, a naročito kod adolescenata.

Prema Stivenu Steku sa Vejn Stejt Univerziteta, koji je sproveo analizu 42 studije o medijskim pričama o suicidu, identifikovana su tri moguća objašnjenja za ovaj dobro dokumentovani efekat:

Prvi efekat je jednostavna imitacija, u kojoj se neka osoba sa problemima identifikuju se sa drugim osobama koje imaju probleme pa mogu primeniti i isti način rešavanja problema.

Deugi efekat je identifikacija sa poznatim ličnostima, koju neka osoba može doživljaveti kao superiornu, a prema francuskom sociologu Gabrielu Tardeu verovatnija je identifikacija sa onima koje doživljavamo kao superiorne (čak je po ovom autoru medijska pratnja suicida poznate ličnosti mnogo uticajnija od priče o suicidu ličnosti koja nije poznata).

Kao treći faktor dr Stek navodi povezanost za veću receptivnost određenih uzrasnih ili polnih grupa na ovakve vesti (što još uvek nije dovoljno istraženo).

(Izvor: Vikipedia)

SKINI APLIKACIJU