VERNICI DANAS SLAVE DVA SVECA : Domaćini koji odbiju da urade OVO, imaće lošu godinu

U narodu se i danas čuje izreka: "Sveti Mrata, sneg na vrata", kojom je označen početak hladnog i snežnog perioda godine

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas slave Svetog mučenika Stefana Dečanskog – Mratindan. Takođe se seća i velikomučenika Svetog Mine.

Svetog Stefana Dečanskog mnoge porodice u Srbiji slave kao krsnu slavu, u narodu poznatiju kao Mratindan, jer se 24. novembar slavi i kao Sveti Mrata.

foto: Glas javnosti

Sveti mučenik Stefan Dečanski bio je kralj srpski, sin kralja Milutina i otac cara Dušana. Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naredbi sina, u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se Sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao je da će mu vratiti vid.

– Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti – rekao mu je Sveti Nikola.

Sveti Stefan u Carigradu je pet godina živeo kao zatočenik.

Zatočeništvo je proveo u manastiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i bogougodnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada.

Sa Svetim Savom i knezom Lazarom, Sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagodarnijih ličnosti i svetitelja koje je dao Srpski narod.

Sedam godina nakon smrti, javi se u snu igumanu manastira Visoki Dečani, te ga oni izvadiše iz groba i pokaza im se telo netruležno iz koga se širilo miro. Pod dejstvom svetih moštiju ovog svetitelja, dešavaju se mnoga čudesa; slepima se vraća vid, hromi, nemi, gluvi, bolesni i raslabljeni isceljuju se dotičući se sa verom svetih moštiju ovog svetog mučenika.

Telo se nalazi i dan danas u kivotu pred ikonostasom u hramu manastira Dečani i čini mnoga čudesa.

foto: Glas javnosti

Nakon pet godina Sveti Nikola čudotvorno je vratio vid kralju Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani, jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na tlu srpske države.

Sveti Stefan se upokojio 1336. godine, kao mučenik i pravednik. Sa Svetim Savom i Svetim knezom Lazarom čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja srpskog naroda.

Dani od Đurđica do Mratindana se nazivaju mratinci, odnosno, vučji dani, zato što je Sveti Mrata bio zaštitinik vukova. Mrati je narod pripisao tu zaštitčničku ulogu, ali i drugim zimskim svecima – Svetom Jovanu, Arhanđelu Mihailu i Svetom Savi.

U narodu se i danas čuje izreka: “Sveti Mrata, sneg na vrata”, kojom je označen početak hladnog i snežnog perioda godine. Veruje se da se na Mratindan predskazuje kakva će zima biti. Ako je dan maglovit zima će biti promenljiva, a ako je vedar i sunčan, biće mraza.

Prema narodnom verovanju Sveti Mrata je zaštitnik vukova i danas ih saziva i određuje koliko ovaca kojem domaćinu smeju da pojedi tokom zime pa se na današnji dan ovce i stoka ne izvode iz torova i štala.

Na Mratindan ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna niti se šta pere, a ne rade ni obućari i krojači.

U nekim krajevima Srbije domaćin preuzima sve kućne poslove na sebe kako bi porodica imala dobru godinu. Ako odbije da to uradi godina će im biti loša.

Sveti velikomučenik Mina

Bio je po zanimanju vojnik, misirskog porekla. Kao istinski hrišćanin, naspustio je vojsku i otišao u planinu. Nakon nekog vremena Sveti Mina se spustio u grad – Katuaniju i pred okupljenima objavio svoju veru u Hrista. Knez tog grada Piros kada je čuo Minine reči naredi da ga stave na velike muke.

Šibali su ga, strugali gvozdenim četkama, palili vatrom, i na kraju ga posekli mačem. Njegovo telo je bačeno u oganj, ali su neke delove spasili hrišćani. Nad njegovim moštima u Aleksandriji je sagrađena crkva. Upokojio se oko 304. godine.

Prema verovanju, Sveti Mina pomaže onima koji su u nevolji, zato je i čudotvorac. Predanje kaže da se više puta javljao kao ratnik na konju i pomagao vernima, a kažnjavao neverne.

Glas javnosti / O10S

SKINI APLIKACIJU