VELIKO ISTRAŽIVANJE GLASA JAVNOSTI (3): Deci namećemo maske, dok drugi ZAOBILAZE PRAVILA i KAZNE
Autor: Glas javnosti
Nova mera koju je od početka drugog polugođa uveo Tim za škole Ministarstva prosvete, a odnosi se na obavezno nošenje maski od ulaska u školsko dvorište do njegovog napuštanja, izazvao je različite reakcije naših sagovornika koji su upozorili na neke moguće probleme i nelogičnosti, pa i predložili da se ta odluka preispita.
Marijana Knežević, čije dvoje dece ide u osnovnu školu, ocenjuje da je ova odluka neobična i ukazuje da ima mnogo primera da obaveza nošenja maski u zatvorenom prostoru ne važi za sve.
– Da se ja pitam, ako masa ljudi ne sprovodi i ne poštuje mere, dajte da onda to ukinemo, da ih niko ne nosi. Inače, moja deca ne vole maske, ne volim ih ni ja, ali se držimo pravila i poštujemo mere – kaže Knežević.
Dokaz da sistem ne funkcioniše
To primećuje i Petar Čelik, otac četvoro osnovaca, koji konstatuje da je ova mera još jedan dokaz da sistem ne funkcioniše.
– To apsolutno predstavlja zlostavljanje, a prisiljavanje dece da stavljaju maske sankcioniše se članom 135 Krivičnog zakonika Republike Srbije gde su, u zavisnosti od štete, kazne od jedne do 12 godina. Ako, na primer, dete pod maskom ide na fizičko, i doživi neki problem, šok, predviđene su sankcije. S obzirom na to da se škole i Ministarstvo bave socijalnim i zdravstvenim eksperimentima nad decom, sasvim je sigurno da krše i član 25 Ustava Srbije – navodi Čelik.
Nastavnik Aleksandar Markov otac je devojčice koja ide u prvi razred osnovne škole i ukazuje na još jedan problem.
– Dodatan problem je što sada, u ovoj novoj situaciji, deca moraju da nose maske i u boravku, posle časova. To znači neprekidno nošenje maske od osam sati ujutro pa, zavisno od toga kada dođemo po nju, nekada i do 15-16 časova. Nije jednostavno, ne voli da nosi masku, buni se, ali šta da radimo... – kaže Markov.
Privid kontrole
Kada odlučujemo o ovakvim merama, treba da se preispitamo da li to stvarno radimo zbog dece ili zbog nekog osećaja da smo nešto uradili, da smo neke mere preduzeli zbog toga da se mi dobro osećamo, da mislimo da imamo neku kontrolu u situaciji u kojoj realno nemamo nikakvu kontrolu, kaže dečji psiholog Snežana Anđelić.
– Deci su potrebni sigurnost, ritam, ustaljeni sistem, rituali, red, stabilnost, koji će ih učiniti sigurnim. Ako mi malo-malo menjamo neke mere, donosimo neka nova pravila na koja ona moraju ponovo da se navikavaju, to će definitivno uticati na njihov odnos prema školi, obavezama koje imaju – ističe naša sagovornica.
Čini se da bi dobro rešenje bilo da je produžen zimski raspust, što je bio i stav Udruženja pedijatara, kaže za „Glas“ dr Saša Milićević, pedijatar.
– To bi bio jedini način da deca ne budu u kontaktu. Naravno, može da se postavi pitanje dokle tako, kada će „omikron“ da se smiri, ali očigledno je da još uvek vlada, i nema dileme da će se i dalje prenositi, jer decu je nemoguće razdvojiti. Produženje raspusta je moglo donekle da pomogne. Verovatno ne bismo uspeli skroz da pobedimo virus, ali čini mi se da bismo dobili na vremenu da se još malo adaptiramo na njega – navodi dr Milićević.
U međuvremenu, produžen je februarski odmor, tako da će osnovci i srednjoškolci sredinom ovog meseca imati ukupno devet slobodnih dana. Videćemo kako će se stvari dalje odvijati – da li će možda biti novih mera, da li će one biti blaže ili oštrije, i kakve će biti reakcije.
BONUS VIDEO: NEĐO BELI MAG: ŽIV JE MATEJ, ALI GA KRIJU
SKINI APLIKACIJU
.png)
