VELIČANSTVEN DOČEK BOŽIĆA: Stotine ljudi prilazi najvećem PRAVOSLAVNOM HRAMU na Balkanu!

Božić je porodični praznik i ne ide se u posete. U kuću treba da uđe samo položajnik koji simbolično dolazi da bi ukućanima doneo sreću i blagostanje.

Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post. Na svečanoj božićnoj trpezi najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. U česnicu se stavlja zlatni ili srebrni novčić. Česnica se za ručkom lomi isključivo rukama, ne seče se nožem. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini.

Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Božić slave tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Drugi dan Božića je Sabor presvete Bogorodice, koji Crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti arhiđakon Stefan.

Pored Srpske pravoslavne crkve, Božić 7. januara proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji kao svoj bogoslužbeni poštuju julijanski kalendar. Pozdravljanje za ovaj praznik je svugde isto: Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! Dan ranije, 6. januara, proslavlja se i čestita Badnji dan posebnim pozdravima: "Dobro veče, Badnjače" i "Dobro veče i srećno vam Badnje veče".

Badnji dan je dobio naziv po tome što se uoči Božića u kuću unosi badnjak kome se dodaje dren, jer je među starim Slovenima označavao biljku koja donosi dobro zdravlje svim ukućanima. Ispred Hramova SPC organizuje se tradicionalno paljenje badnjaka.