Većina privatnih vrtića nema dvorišta u skladu sa propisima: Da li će od septembra biti suočeni sa kaznama

Iako važeći propisi predviđaju da i privatne predškolske ustanove imaju dvorišta sa igralištem i travnatim površinama i/ili atrijum i staze za pešake, svedoci smo da mnogi, naročito privatni beogradski vrtići, nemaju dvorište ili površinu koja odgovara minimumu standarda.

To je posebno uočljivo sada tokom letnjeg perioda. Ovih dana nisu retki prizori dece zbijene u malom prostoru ispred vrtića, u kome nema travnate površine, često u blizini ulice ili raskrsnice.

Da li će ovo pitanje podleći kaznenim odredbama znaće se više u septembru kada je, kako kažu predstavnici Udruženja privatnih predškolskih ustanova, predviđena eksterna kontrola ovih ustanova.

A šta predviđaju propisi? Naime, Pravilnikom o bližim uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti predškolske ustanove uređuju se detalji u pogledu prostora, opreme, didaktičkih sredstava i zaposlenih koje treba da ispunjava predškolska ustanova za početak rada i obavljanje delatnosti.

Uslovi za dvorišta

Prema ovom pravilniku koji je, prema rečima predstavnika udruženja privatnih predškolskih ustanova, pooštren pre nekoliko godina u odnosu na prethodni predviđeno je da veličina dvorišta bude najmanje osam kvadratnih metara po detetu. Takođe i da mora biti ograđeno, i to u visini od najmanje 1,5 metara.

Dečije igralište u sklopu dvorišta mora biti opremljeno u skladu sa Pravilnikom o bezbednosti dečijih igrališta, a u isto vreme da bude podsticajno za dečije učenje i razvoj, navodi se u pravilniku.

Između ostalog, igralište izgrađeno na podlozi pogodnoj za dečija igrališta treba da bude površine najmanje tri kvadrata po detetu, od čega jedan deo treba da ima meku podlogu. Što se tiče detalja u pogledu bezbednosti, otvaranje kapije treba da bude izvan domašaja dece, zaštićeno dodatnom sigurnosnom bravom. Dozvoljeno je postavljanje žive ograde u kombinaciji sa žičanom ogradom.

Pravilnik nalaže i da dvorište treba da je locirano uz objekat predškolske ustanove i neposredno povezano sa ulazom u objekat.

Dvorišta moraju imati travnate površine

Postoje još neke pojedinosti i detalji. Na primer, da u okviru zelenih površina dvorišta treba da bude i zasad listopadnog drveća koje će omogućiti hlad za deo dvorišta u letnjem periodu. Tokom zime ne bi trebalo da zaklanja sunce.

Travnate površine treba da zauzimaju 40% površine dvorišta. Prilikom izbora biljaka važno je izbegavati invazivne i alergene vrste. Deo dvorišta koji koriste deca ne može služiti kao dostavna površina.

Ako predškolska ustanova obavlja delatnost u drugim prilagođenim prostorima, recimo pri osnovnim školama, mesnim zajednicama ili drugom prostoru, predviđeno je da je ima u neposrednom okruženju slobodnu javnu površinu koja treba da obuhvata prostor od osam kvadrata po detetu.

To su uglavnom gradski parkovi i šetališta.

Verifikovano skoro 300 privatnih ustanova u Beogradu

Početak rada i obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja utvrđuje se verifikacijom Ministarstva prosvete.

Verifikacija je postupak utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova u pogledu prostora, opreme, nastavnih sredstava i nastavnog kadra. Nadležni organ je Ministarstvo prosvete.

Prema podacima koji se mogu naći na sajtu ministarstva, do februara 2024. verifikovano je skoro 300 privatnih predškolskih ustanova samo u Beogradu, preciznije 288. Znatno ih je manje u drugim gradovima.

Forbes Srbija pitao je predstavnike privatnih predškolskih ustanova da li se i koliko često kontroliše da li privatni vrtić ima dvorište, i da li je u skladu sa odgovarajućim propisima. Milka Mihailović iz Udruženja privatnih predškolskih ustanova ukazuje da većina privatnih vrtića, naročito na Novom Beogradu, nema dvorište jer su otvoreni pre stupanja na snagu važećeg pravilnika. On je, kako kaže, pooštrio neke obaveze koje privatni vrtići moraju da ispune.

Osim dvorišta i spoljnih površina. taj propis predvideo je da kvadratura grupnih soba ne sme da bude manja od 40 m2. Takođe da sobe ne budu prolazne odnosno da se u njih ulazi direktno.

U najkraćem, predviđeni su uslovi koji važe i u državnim vrtićima, kaže Mihailović.

Većina vrtića nema dvorišta

Kaže da postoje vrtići koju su u stanovima, nekad i na četvrtom spratu, pa i u tržnim centrima…

Budući da nemaju dvorišta propisi nalažu da je važno da u blizini imaju park ili travnatu povšinu, ali sa strane ulice gde je vrtić kako deca ne bi prelazila ulicu, ukazuje sagovornica. Većina beogradskih privatnih vrtića koristi takve površine za igranje dece.

Ukazuje i da će se ovim pitanjem kako im je najavljeno, od septembra pozabaviti i eksterna komisija. Ona će obilaziti i ocenjivati rad vrtića. Do sada su u vrtićima pod okriljem tog udruženja bile aktuelne pedagoško administrativne kontrole, ističe sagovornica.

U okviru njih se proverava uglavnom vođenje administrativnih procedura, održavanje sednica, stručna usavršavanja i druge slilčne pojedinosti… Kontrola u pogledu standarda prostora i opreme nije bilo, naglašava Mihailović.

Od septembra detaljnija kontrola

„To će podrazumevati da inspekcija koja je verifikovala početak rada vrtića ustanovi sada da li on zadovoljava sve standarde“, dodaje.

Ako ih ne ispunjava naložiće mere, odnosno sve što mora biti otklonjeno u kratkom roku.

Na pitanje može li se očekivati zabrana rada vrtića ako se ispostavi da, na primer, nema propisno dvorište, ona kaže da je to dosta teško proceniti budući da kada je vrtić dobio verifikaciju za rad, tada važeći pravilnik nije podrazumevao kao uslov da ga vrtić poseduje.

pixabay

Nezgodno je sada to proceniti jer mnogi koji su otvorili privatne vrtiće uložili su sredstva za rad, prostor i kadar, nastavlja sagovornica.

„Roditelji tu godinama dovode decu i ne može se očekivati da sada izgrade dvorište ako za to nema mogućnosti. Ne možete staviti nekog u likvidaciju ako nema uslova za zelenu površinu“, dodaje.

Tek desetina ima dvorište po standardima

Ukazuje i da je ranijih godina bila aktuelna velika ekspanzija otvaranja privatnih vrtića i to se gledalo kao brza zarada. „Vrtići su se otvarali svuda gde se moglo i ne znam da li 10 odsto njih ima dvorište po svim standardima“, kaže sagovornica.

Mihailović navodi da gotovo polovina privatnih vrtića sada nema travnate površine u dvorištima.

U najvećem broju ih nemaju vrtići na Novom Beogradu kao i u centru grada.

Sagovornica navodi i da je imala prilike da vidi kako izgledaju vrtići u Nemačkoj, Finskoj i Švedskoj. Mnogi se otvaraju u okviru kuća koje nemaju dvorište.

„Rekla bih da nije sve do propisa koliko je do kvaliteta rada i bezbednosti dece. U interesu dece da je da imaju dvorište, komforne sobe…“, kaže Mihailović.

Roditeljima nije ključno da li vrtić ima dvorišta

Ukazuje da sve i da se ispostavi da je nedostatak dvorišta problem, svako ko je vlasnik privatnog vrtića može da prostor prenameni u igraonicu, čuvaonicu… Ipak, treba imati u vidu da u tom slučaju nema mogućnosti korišćenja subvencija grada.

Na roditeljima je odluka da li bi tu dovodili decu i plaćali uslugu. Iskustvo joj je do sada pokazalo da roditelji ne gledaju toliko detalje poput toga da li vrtić ima dvorište.

„Bitno im je da ima mesta za dete u vrtiću, da im je po blizu kuće ili posla, da je bezbedno i da je prostor unutra odgovarajući. Takođe, da dete ima uredne i kvalitetne obroke, da je tu kvalitetan kadar, time se rukovode“, kaže predsednica udruženja.

Ukazuje da je problem i to što vrtići nemaju dovoljno vaspitača. U privatnim vrtićima podrazumeva se da je na 12 dece jedan vaspitač, dok su u državnim vrtićima grupe veće.

„Kontrole u privatnim vrtićima strože nego u državnim“

U Uniji privatnih predškolskih ustanova kažu takođe da se ne može zatvoriti vrtić samo zato što nema dvorište, ako je otvoren pre sadašnjeg pravilnika.

Aleksandar Jovanović, predsednik ove unije, kaže da privatne vrtiće, barem one koji su u okviru ovog udruženja, kontrolišu mnogo češće nego državne.

„Imamo tri puta strožije kontrole nego državni, a proveravaju nam se sanitarne knjižice radnika, da li su ormarići postavljeni propisno, ketering i slično“, dodaje.

Tvrdi da kontrole u državim vrtićima nisu tako česte. Naglašava da ni svi državni vrtići nemaju dvorišta po propisima i da privatni vrtići po tome nisu izuzetak.

Bezbednost dece kao najvažnije pitanje

Gordana Plemić iz Udruženja „Roditelj“ kaže da su roditelji i deca već naviknuti na to da veliki broj vrtića nema adekvatan prostor napolju.

„Pitanje je koliko je to humano, da deca budu u malim prostorima, ali ono što primećujem je da ih vaspitači vode u šetnje u parkove pored vrtića“, kaže. I ona ukazuje na problem nedostatka vaspitača i samim tim pitanje bezbednosti.

Šta su problemi roditelja?

Ukazuje na još neke od problema na koje se žale roditelji.

Jedan od njih je da nezaposleni roditelj ne može da upiše dete u državni vrtić. Time je u diskriminatornom položaju u odnosu na ostale, ističe.

„Kao udruženje nastojimo da informišemo roditelje i proverimo informacije za koje nas pitaju poput recimo odbijenica za vrtiće i dalja prava koja imaju“, dodaje sagovornica.

Glas javnosti /F04S 

SKINI APLIKACIJU